Izvor: RTS, 31.Dec.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina opasnog življenja
Masovne demonstracije u arapskom svetu, zemljotres i cunami u Japanu, talas nezadovoljstva kroz pokret "Okupirajte Volstrit" obeležili su 2011. godinu. Najtraženiji svetski terorista je ubijen, dok je potpuno anonimni mladić izvršio najgori teroristički napad u istoriji skandinavskih zemalja. Evrozona zapala u veliku krizu.
Godinu na izmaku obeležilo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je arapsko proleće - od Tunisa i Egipta, preko Libije do Sirije. Planetu su zadesile katastrofalne vremenske nepogode. Stručnjaci i diplomate neprestano su se borili da spasu evrozonu i pomognu dužničkim zemljama.
Arapsko proleće
Samospaljivanje siromašnog uličnog trgovca u Tunisu, pošto su mu vlasti zaplenile robu, pokrenulo je narodni ustanak u kojem je 14. januara zbačen predsednik Zin El Abidin Ben Ali.
Pad tuniskog autokrate, koji je vladao 23 godine, inspirisao je ustanke u drugim arapskim zemljama čiji su predsednici bili na vlasti po nekoliko decenija.
Usledila je revolucija u Egiptu, koja je Hosnija Mubaraka prinudila da 11. februara na ostavku. Protesti u Libiji pretvorili su se u rat, uz intervenciju međunarodnih snaga.
Demonstriralo se u Jordanu, Siriji, Bahreinu, Jemenu, Alžiru, a u manjoj meri i u Saudijskoj Arabiji.
Evro i ulice
U Grčkoj su obnovljeni protesti protiv vladinih mera štednje. Masovni štrajkovi, haos na ulicama i sukobi demonstranata i policije "obnovljeni" su u februaru. Prezadužena Grčka stala je na kraj nezadovoljstvu na ulicama posle maratonskih pregovora i unutar zemlje, i sa MMF-om, o načinima na koje bi mogla da se prevaziđe kriza.
Tek je u novembru formirana vlada nacionalnog jedinstva na čijem je čelu Lukas Papademos. Dužnička kriza koja je potresla Evropu, zapretila je opstanku evra, ali i prerasla u ozbiljnu političku krizu EU - oboreno je šest vlada - u Grčkoj, Italiji, Španiji, Irskoj, Portugalu i Slovačkoj.
Francuska i Nemačka u avgustu su pokrenule inicijativu o zajedničkoj evropskoj fiskalnoj politici. Čelnici EU su 9. decembra na sastanku u Briselu postigli dogovor o jačanju budžetske discipline u evrozoni, što su prihvatile sve članice EU osim Britanije.
Nuklearna katastrofa u Japanu
Razorni zemljotres koji je 11. marta pogodio Japan izazvao je najsnažniji cunami u istoriji te zemlje. Poginulo je oko 23.500 ljudi a 8.000 je nestalo, dok je šteta procenjena na oko 235 milijardi dolara.
Hod po ivici nuklearne katastrofe se nastavio, dok su stručnjaci pokušavali da poprave sistem za hlađenje u reaktorima nuklearke Fukušima.
Vlada Japana je 16. decembra saopštila da su reaktori nuklearke u Fukušimi u stabilnom stanju, ali pojedini stručnjaci sumnjaju u te tvrdnje zato što se malo zna o stanju i lokaciji nuklearnog goriva.
Filmsko venčanje
Kejt Midlton postala je prva žena iz srednje klase koja se udala za britanskog prestolonaslednika. Kejt i Vilijam, sadašnje vojvode od Kembridža, venčali su se u Vestminsterskoj opatiji, na ceremoniji koju su pratili milioni gledalaca širom sveta.
Svet je budno pratio svaki korak Kejt Midlton, žene kojoj se ostvario san i koja je zbog svoje strpljivosti da uđe u kraljevsku porodicu dobila nadimak "Waity Katie".
Vojvotkinja od Kembridža ubrzo je postala ikona stila i naslednica obožavane princeze Dajane.
Ubistvo Bin Ladena
Osama Bin Laden, organizator terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine koji su doveli do rata u Avganistanu i Iraku, ubijen je 2. maja u Pakistanu čime je okončana gotovo deceniju duga potraga za najtraženijim svetskim teroristom.
Vođu teorističke mreže Al Kaida ubila je grupa američkih komandosa u gradu Abotabatu, oko 100 kilometara severno od Islamabada, a njegovo telo položeno je u more na nepoznatoj lokaciji.
Uprkos činjenici da je na Zapadu važio za personifikaciju zla, Bin Ladena su poštovali neki od radikalnih muslimana koji su prihvatili njegovu viziju džihada protiv SAD i "neverničkih" arapskih vlada.
Skandal oko prisluškivanja
Afera s prisluškivanjem telefona potresla je u junu Veliku Britaniju pošto je otkriveno da je tabloid Njuz of d vorld, koji je već bio pod istragom za prisluškivanje telefona i podmićivanje policije, imao uvid u razgovore ubijene trinaestogodišnje devojčice i žrtava terorističkog napada na London 2005. godine.
Tabloid u vlasništvu "Njuz korporejšn" medijskog magnata Ruperta Mardoka zatvoren je posle 168 godina. U istrazi je otkriveno da su visoki funkcioneri te korporacije umešani u skandal, pri čemu je uhapšeno 20 ljudi među kojima direktorka "Njuz inernešnala" Rebeka Bruks i urednik tabloida Endi Kulson.
Masakr u Norveškoj
Norvežanin Anders Bering Brejvik hladnokrvno je ubio 77 ljudi, a više od 150 ranio na ostrvu Utoja kod Osla. Napadač je prvo izazvao ekspoloziju u kojoj je uništen deo zgrade vlade u Oslu, a nekoliko sati kasnije u policijskoj uniformi nasumice pucao na mlade laburiste u letnjem kampu na ostrvu.
Brejvik je uhapšen istog dana, a kasnije se saznalo da je blizak ektremnoj desnici. Norvežanin, međutim, neće krivično odgovarati pošto su psihijatri zaključili da je bio u stanju psihoze i da je vremenom razvio "paranoidnu šizofreniju".
Razlike i nezadovoljstvo
Svet je bio šokiran terorističkim napadaom u Norveškoj, u Libiji je rat bio u jeku, dok je na ulicama Londona vladao pravi haos.
Protest je počeo zbog ubistva jednog muškarca, ali su ubrzo prerasli u talas socijalnog nezadovoljstva širom Engleske.
Čitavi kvartovi bili su blokirani kordonima policije, izlozi razbijeni, dok je na desetine izgrednika bilo uhapšeno.
Okupiraj Volstrit
Pokret nezadovoljnih počeo je spontanim okupljanjem pristalica tokom septembra u "Zukoti parku" u Njujorku.
Ljudi koji su prišli ovom pokretu negodovali su zbog socijalne nejednakosti, monopola, ogromnog jaza između ekstremno bogatih i onih koji su u doba najveće krize posle Velike depresije napuštali kuće na kredit i dobijali otkaze.
Protest je kulminirao masovnim hapšenjima na Bruklinskom mostu početkom oktobra. "Okupiraj Volstrit" postao je slogan koji je inspirisao mnoge proteste širom Evrope i Amerike.
Ubistvo Gadafija
Arapski lider sa najdužim stažom, Moamer Gadafi ubijen je 20. oktobra nakon 42 godine neprikosnovene vladavine Libijom. Kraj Gadafijeve ere počeo je da se nazire sredinom februara kada je Libiju zahvatio talas narodne pobune, a krajem marta pokrenuta i međunarodna intervencija.
U avgustu su pobunjeničke snage ušle u Tripoli i zauzele Gadafijevo uporište nakon čega mu se gubi svaki trag. Gadafi je uhvaćen živ, u blizini rodnog Sirta, ali je bio ranjen i ubrzo ubijen, a snimci okrvavljenog diktatora obišli su svet. Od novih libijskih vlasti je traženo da istraže okolnosti pod kojima je Gadafi umro.
Kraj sage
Jedini preživeli Gadafijev sin Sejf al Islam zarobljen je, posle jednomesečne intenzivne potrage, u jednoj oazi u blizini grada Ubari na jugu Libije, sa najmanje dva pomoćnika dok je pokušavao da pobegne u Niger.
Prema tvrdnji libijskih vlasti, zarobile su ga jedinice iz Zintana, iste one koje su uhvatile i zatim brutalno ubile njegovog oca Moamera Gadafija i brata Mutasima.
Smrt Kim Džong Ila
Totalitarni lider siromašne nuklearne sile Severne Koreje, vlasnik kolekcije od 20.000 filmova i veliki ljubitelj konjaka, Kim Džong Il umro je 19. decembra od srčanog udara.
Dok su severnokorejski mediji prenosili scene kolektivnog javnog oplakivanja, svet je počeo da spekuliše o budućnosti severnokorejskog nuklearnog programa i šansama za ujedinjenje dve Koreje. Prmeinulog severnokorejskog vođu nasledio je njegov sin Kim Džong Un.
Pogledaj vesti o: Cunami, Cunami u Japanu
