Izvor: Politika, 06.Apr.2015, 08:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako brdo krene – nema pomoći
U našoj zemlji dugo nije postojala svest da bi trebalo osigurati imovinu od opasnosti koju donose stihije i zemljotresi. U osiguravajućim kućama tvrde da poslednjih meseci imaju stotine zainteresovanih, ali da zbog besparice bude potpisano vrlo malo ugovora. Ipak, za kuće na klizištu polise ne važe.
Prošlogodišnje poplave uzrokovale su štetu između jedne i po do dve milijarde evra, mada, kada se sve sabere, u poslednjih 60 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poplave u Srbiji odnele su, po nekim procenama, više od osam milijardi evra. Iako premija osiguranja zavisi od mnogih faktora, uključujući lokaciju, tip izgradnje i starost objekta, za imovinu u zonama niskog rizika, premija osiguranja za domaćinstva i poslovne objekte od mogućeg zemljotresa i poplava iznosi od dvadeset do četrdeset evra godišnje.
Poslednji događaji jasno pokazuju da su zemlje regiona izuzetno osetljive na poplave, suše i druge fenomene uzrokovane klimatskim promenama, kao i na rizike od zemljotresa, klizišta i drugih prirodnih katastrofa. U Srbiji su poplave najčešći uzrok prirodnih nepogoda i čine 34 odsto svih nastalih opasnosti u periodu od 1989. do 2006, ugrožavajući 125.000 ljudi.
U našoj zemlji dugo nije postojala svest građana da bi trebalo da osiguravaju imovinu, ali je poslednjih meseci u porastu osiguranje imovine fizičkih i pravnih lica. Osiguravajuće kuće tvrde da imaju mesečno stotine poziva zainteresovanih za uslove osiguranja imovine.
Sličnih primera ima i u inostranstvu. Obično se posle velikih nepogoda menjaju propisi i mehanizmi osiguranja u državama, a građani požele da, koliko je moguće, smanje rizik da ostanu bez imovine. Posle zemljotresa u Turskoj 2.000 godine, broj polisa osiguranja od ovog vida elementarne nepogode povećao se za više od 20 puta, sa 300.000 u 1999. godini na 6,5 miliona u 2014.
Rumunija je kreirala obavezan program osiguranja od katastrofalnih rizika pod imenom PAID, u okviru koga je tada izdata prva polisa obaveznog osiguranja stambenih objekata koja je podrazumevala pokriće za rizike od zemljotresa, poplave i klizanja tla. Danas je ovim programom u Rumuniji osigurano više od dva miliona domaćinstava.
Osiguranje imovine, kuće ili stana jeste način da građani zaštitite svoj krov nad glavom od eventualnih nesreća i da se novčano obezbede od štete. Osiguravajuće kuće u Srbiji nude široku paletu usluga u ovom segmentu, a imovinu je moguće osigurati od velikog broja rizika.
O tome smo razgovarali s nadležnima u nekoliko osiguravajućih društava, a za „Magazin” su govorili Dejan Petrović, direktor Sektora za neživotna osiguranja „Viner štediše osiguranja”, i Slobodan Veljković, rukovodilac Službe za osiguranje domaćinstva kompanije „Đenerali”.
1. Da li bi bilo korisnije da osiguranje od elementarnih nepogoda postane obavezno?
Država bi raznim stimulativnim merama mogla da podstiče građane da osiguraju svoju imovinu od elementarnih nepogoda, pre nego da uvede obavezno osiguranje od ovih rizika. Ako država stimuliše osiguranje od poplave bar za onu imovinu koja je na rizičnijim teritorijama, u slučaju da se desi nepogoda osiguravači će nadomestiti štetu a država neće morati da sanira posledice iz sopstvenih sredstava i na račun usporavanja privrednog rasta. Ako bi se osiguranje od elementarnih nepogoda uvelo kao obavezno, postavlja se pitanje kako nekog naterati da se osigura od zemljotresa i poplave ako nije na rizičnom području i ne ugrožava ni svoju ni tuđu imovinu.U nekim zemljama zakoje znamo, kao na primer u Austriji, osiguranje od elementarnih nepogoda nije obavezno.Naša državasvakako treba ozbiljno da razmotri koji je najbolji način da se građani Srbije zaštite od posledica katastrofalnih događaja usled elementarnih nepogoda, kako one ne bi padale na teret poreskih obveznika.
2. Ako je kuća na klizištu,može li da bude osigurana?
Ako se građevinski objekat nalazi na klizištu ili mestu na kome je rizik izvestan, ne može biti zaključena polisa osiguranja od tog rizika.
3. Kakvo je sada interesovanje za osiguranje od poplava?
Od elementarnih nepogoda pre poplava je bio osiguran veoma mali broj ljudi. Ako uporedimo broj polisa osiguranja od poplava u martu ove godine s martom prošle godine, u nekim kompanijama on je povećan za trećinu. To, međutim, nije dovoljno da bi se moglo reći da su građani danas u dovoljnom broju zaštićeni od šteta koje mogu da izazovu poplave.
4. Kako se određuje visina premije i kakav je način isplate štete?
Osiguranje od poplave, bujice i visoke vode predstavlja dopunski rizik uz osnovno osiguranje od rizika požara i plaća se godišnje. Visina premije određuje se na osnovu osigurane sume, koja se, pak, određuje na osnovu vrednosti objekta a ne kvadrature.
5. Možete li to preciznije pojasniti na nekom konkretnom primeru?
Prizemna ili jednospratna kuća za koju je ugovorena osigurana suma od milion dinara: za dopunsko osiguranje od poplave, bujice i visoke vode treba izdvojiti oko 550 dinara sa porezom, na godišnjem nivou.
Maksimalno se može isplatiti šteta do visine osigurane sume – u gornjem primeru do milion dinara. Ovaj iznos može biti i manji, u zavisnosti od visine štete. Ako se tokom godine dogodi više šteta čija vrednost ne prelazi visinu osigurane sume, biće isplaćene sve štete do visine osigurane sume.
6. Koliko je poučno sve što su donele prošlogodišnje majske poplave?
Posle poplava u maju prošle godine osiguravajuće kuće su se pokazale izuzetno poslovnim i štete su isplaćivane u rekordnom roku. Primera radi, građanima koji su osigurali stambeni prostor i stvari domaćinstva u našoj kompaniji odštete su isplaćivane istog dana kada su i procenitelji izlazili na teren, čim se prvi talas vode povukao. Što se tiče velikih šteta, ni tu nije bilo problema u isplati jer se sve odgovorne osiguravajuće kuće reosiguravaju, pa ukoliko dođe do štete koju osiguravač ne može sam da pokrije, u pomoć priskače reosiguranje, a osiguranik dobija svoju nadoknadu.
7. Šta čini osnovnu, takozvanu požarnu polisu?
Takozvana požarna polisa predstavlja osnovnu polisu – njena namena je da se kuća ili stan zaštite od požara i elementarnih nepogoda. Predmet osiguranja su kuća ili stan kao građevinski objekat, sve ugrađene instalacije i ugradna oprema (lift, centralno grejanje, bojleri, uređaji za klimatizaciju, hidrofori i drugo).
8. Da li se polisa odnosi na zajedničke prostorije?
Kod osiguranja stanova u stambenoj zgradi osiguranjem je pokriven i pripadajući deo zajedničkih prostorija. Osiguravajuće kuće nude i usluge osiguranja predmeta domaćinstva – stvari koje služe za uređenje stana, za ličnu upotrebu i potrošnju, obloge zidova, podova i plafona, boje na zidu i građevinskoj stolariji, stakla na vratima i prozorima, gotov novac, vrednosne papire, dragocenosti, umetničke predmete...Isto tako, jasno je definisano u kojim se slučajevima plaća odšteta, a kada je šteta nastala greškom ili nemarnošću vlasnika stana ili kuće.
9. Da li i vlasnici nelegalno izgrađenih kuća imaju pravo na osiguranje?
Za osiguranje nije važno da li je objekat legalizovan ili ne. Osiguranje domaćinstva može da ugovori svako lice koje ima interes da osigura objekat za slučaj nastupanja štetnih događaja, bilo da je u pitanju vlasnik nepokretnosti ili podstanar.
10. Kako je u razvijenim zemljama definisano osiguranje kuća i stanova od elementarnih nepogoda i šta bismo mi mogli da primenimo?
U zemljama zapadne Evrope primenjuju se različiti modeli zbog sve češćih katastrofalnih posledica elementarnih nepogoda. Setimo se samo prirodnih katastrofa u Francuskoj, zemljotresa u Italiji, poplava u Češkoj i Rumuniji. U suštini, od pojedinaca se očekuje da preduzmu adekvatne mere i zaštite ono što im je najvažnije, zdravlje i imovinu. I to daje dobre rezultate, koji se ogledaju i u procentu osigurane imovine, koji ide i preko 75 odsto. U nekim evropskim zemljama uvedena su obavezna osiguranja uz dosta kritike na početku, ali i mnogo zahvalnosti na kraju. Na primer, u Rumuniji je uvedeno obavezno osiguranje od poplava, gde građani veoma niskim novčanim doprinosom mogu da zaštite svoju imovinu. Smatramo da je podizanje svesti stanovništva o neophodnosti zaštite sopstvene imovine ipak najvažnije.
------------------------------------------------------------------
Šta je osnovni a šta dodatni paket
Godišnja premija za osiguranje stana od 60 metara kvadratnih iznosi 20 evra. U slučaju štete, osiguranje pokriva stvarni iznos nastale štete. U ovom slučaju – maksimalno do 30.000 evra. Građevinske objekte domaćinstva osiguravamo na građevinsku vrednost. Godišnja premija za osiguranje kuće, odnosno stana, od požarnih rizika, izliva vode iz instalacija, poplave, bujice i visoke vode, klizanja i sleganja tla i zemljotresa iznosi 67 evra, ističe Slobodan Veljković.
------------------------------------------------------------------
Pomoć ugroženima
Ako uporedimo broj polisa osiguranja od poplava u martu ove godine s martom prošle godine, u kompaniji „Viner Štediše osiguranje” on je povećan za oko 30 odsto, tvrdi Dejan Petrović.
Osiguravajuća društva se trude i da direktno pomognu ugroženima, svojim humanitarnim aktivnostima. Tako je, po rečima Dejana Petrovića, njegova kompanija organizovala akciju „Viner za Srbiju” u vrednosti od 105.000 evra, a sredstva su donirali, kako sama kompanija, tako i njen osnivač iz Austrije (VIG), kao i glavni akcionar iz Beča. U prvoj fazi, u štabove za vanredne situacije u pet gradova volonteri iz „Vinera” odneli su pumpe za ispumpavanje vode iz poplavljenih objekata i kalorifere za sušenje zidova; zatim su tokom šest nedelja odneli 1.200 paketa humanitarne pomoći na adrese 600 najsiromašnijih porodica u poplavljenim područjima. U drugoj fazi, u saradnji sa Fondacijom Divac, obnovljeno je 15 porušenih kuća u Obrenovcu, gradu koji je najviše pogođen majskim poplavama.
------------------------------------------------------------------
Ima interesovanja, nema para
Povećano interesovanje, zbog loše finansijske situacije u celoj zemlji, nije praćeno i adekvatnim brojem zaključenih osiguravajućih ugovora, ističe Jugoslava Smiljković Stojanović iz „Dunav osiguranja”.
Ona dodaje da, ukoliko se traži i pokriće od rizika kao što su poplava, klizanje tla i odronjavanje, veoma je važno detaljno stanje lokacije i objekta, udaljenost od reka i jezera, učestalost plavljenja, nagib terena, deformacije ili pukotine na objektu, kretanje tla ili deformacije na tlu, kao i to da li je u zvaničnim zemljišnim kartama klizišta ta lokacija već registrovana kao klizište ili potencijalno klizište.
– Da bi se tačno odgovorilo koja je cena osiguranja kuće od 100 kvadrata za rizik od poplave, potrebno je više podataka. Najpre, poplava se tretira kao dopunski rizik i uglavnom se ugovara uz rizik od požara. Pored toga, cena osiguranja ili premija zavisi od vrednosti i tipa gradnje objekta, zatim od učestalosti plavljenja lokacije i dr. Međutim, možemo orijentaciono reći da bi godišnja premija za osiguravajuće pokriće rizika od požara i nekih drugih opasnosti, kao što su oluja, grad i slično, s uključenim rizikom od poplave, za kuću masivne gradnje staru dvadesetak godina, površine 100 metara kvadratnih, koja se nalazi u naseljenom mestu, iznosila oko 7.000 dinara.
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 06.04.2015.
.jpg)
