Izvor: B92, 09.Dec.2010, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zloupotreba lekova zajednička svima
Nedavo je rečeno da je pop ikona, Majkl Džekson, umro usled prevelike doze lekova. Prelepa glumica Britani Marfi je takođe umrla od lekova. Ko je od njih dvoje umro zbog lekova za koje su imali recept a ko ih je zloupotrebio, i dalje se spekuliše.
Piše: Dajana Debić, B92
O tome kako su lekovi mač sa dve oštrice se piše i priča godinama. Tako antiinflamatorni i antireumatski lekovi, poput iburpofena, mogu da nam da oštete želudac. Kada predstava o tome koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su opasni, a opet leče, jeste toliko jasna - odakle ideja i porivi da se oni još i zloupotrebljavaju?
Koji su to „omiljeni" lekovi i koji su razlozi, posledice i načini kontrole govori dr Nevena Divac, klinički farmakolog. „Zloupotreba lekova definiše se kao upotreba lekova iz razloga koji nisu medicinski, pri čemu korišćenje tih lekova može biti štetno za pojedinca ili društvo."
Među lekovima koji se najčešće prepisuje je diazepam, po tome, omiljeni lek srpske nacije. Podatak da u današnje vreme više ljudi umre od prekomerne doze lekova nego od vatrenog oružja, sama je po sebi zastrašujuća.
Lekovi koji se najviše na ovaj način koriste su oni koji deluju na centralni nervni sistem i to posebno sedativi: benzodiazepini i opioidni analgetici (npr. tramadol). Benzodiazepini su dosta česti u našoj sredini i koriste se samoinicijativno kao vid lečenja depresija i poremećaja sna, bez lekarske kontrole i bez vremenskog ograničenja. Grupe ljudi koji ih najviše konzumiraju su heroinski i zavisnici od alkohola, kako kaže dr Divac, najčešće u apstinencijalnoj krizi.
Drugi lekovi koji se često koriste „na crno" su steroidi (hormonski preparati) uglavnom među mlađom muškom populacijom, koji se mogu pronaći u teretanama ili preko Interneta. Laksativni preparati i lekovi sa anoreksičnim dejstvom (smanjuju apetit) su takođe dosta popularni i svaki ima svoje posledice.
O rizicima dr Divac kaže: „Zloupotreba svih ovih lekova nosi značajne rizike. Kod zloupotrebe sedativa, a pogotovo opioidnih analgetika, rizik od razvoja tolerancije i zavisnosti je veliki, kao i rizik od predoziranja koje može biti fatalno. Korišćenje anaboličkih steroida praćeno je čitavim nizom neželjenih efekata: metaboličkih, kardiovaskularnih, endokrinih itd. Lekovi koji se zloupotrebljavaju u cilju regulisanja telesne mase mogu izazvati teške poremečaje srčanog ritma, poremećaje ponašanja i dr."
Derivati benzodiazepina (psihofarmaci, hemijske materije koje u određenoj dozi posebno deluju na duševni život i psihičko ponašanje) su kontrolisane potrošnje – za svaki je potreban lekarski recept. Poznati psihofarmaci koji i pored kontrole potrošnje dospevaju u pogrešne ruke su alprazolam, bromazepam, diazepam, lorazepam, medazepam, oksazepam"
Kod nas se još koriste i antibiotici u pogrešne svrhe. Volimo, ili smo navikli da ih koristimo kada nisu lek za našu bolest. Pogrešnim lekovima lečimo bolesti za koje nismo ni sigurni da imamo.
Činjenica koja doprinosi ovakvoj pogrešnoj upotrebi lekova jeste i to što se kod nas i dalje antibiotici izdaju bez lekarskog recepta, a ljudi često uzimaju lek i bez konsultacije sa farmaceutom.
Posledice neadekvatnog korišćenja lekova su takođe izuzetno opasne. Duža upotreba antipiretika, lekovs koji služe za snižavanje povišene telesne temperature, može dovesti do kardiovaskularnih oboljenja, oštećenja bubrega ili čira na želucu.
Kontrola korišćenja lekova bi podrazumevala kontrolu prometa lekova i psihoaktivnih supstanci i mere edukacije građana, ali i lekara i farmaceuta, o značaju i rizicima ove pojave. Da bismo to postigli moramo prvo napraviti razliku između klasičnog drogiranja i lečenja.
