Izvor: B92, 30.Apr.2012, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život sa astmom sve jednostavniji
Astma je oboljenje koje se ne može sprečiti ali se uz dobru kontrolu sa njim može kvalitetno živeti. Ovo je poruka italijanskog pulmologa Alberta Papija koji je nedavno posetio Srbiju.
Osnovni simptomi astme
- Nedostatat daha
- Otežano disanje
- Kašalj
- Sviranje u grudima (vizing)
U okviru inicijative „Zdravlje nas povezuje" farmaceutske kompanije „AstraZeneca", u Beogradu je održan međunarodni skup >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posvećen astmi i hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća (HOBP) sa ciljem razmene mišljenja o lečenju, ovih, najčešćih bolesti disajnih organa.
Profesor Alberto Papi, koji je na čelu odeljenja za respiratorne bolesti u Univezitetskoj bolnici „Sveta Ana” u Ferari i Istraživačkog centra za astmu i HOBP Univerziteta Ferara, u intervjuu za portal B92 objašnjava zašto je važno uvek kontrolisati astmu, posebno kada je žena trudna, koja nas nova otkrića očekuju, kao i da li je alternativna medicina delotvorna u lečenju i kontroli astme.
Da li je teško lečiti astmu?
Za većinu pacijenata sa astmom danas postoji tretman, mogućnost da žive sa kontrolisanom astmom. Ono što u potpunosti ne možemo kontrolisati jesu veoma teški oblici astme. Za njih nemamo rešenje ali srećom, nema ih mnogo. Od ukupnog broja obolelih tu je pet do deset odsto onih sa teškim oblikom astme. Ostatak je sasvim dobro vođen, kontrolisan i lečen.
Koji su glavni razlozi za dobijanje astme i da li je moguće oboleti, a ne primetiti znakove i simptome?
Astmu registrujemo na osnovu simptoma. Dakle, kada pacijenti imaju simptome kao što su nedostatak daha, otežano disanje i kašalj, mi pretpostavimo da je u pitanju astma.
Velika je razlika nastala kada smo konačno pronašli način da lečimo i kontrolišemo astmu. Od tada nam nije bio toliko važan uzrok, samo smo se trudili da bolest adekvatno saniramo. Fokusirali smo se na lečenje koje je pomagalo većini obolelih, ali se nismo fokusirali na razlog nastanka, pa onima kod kojih lečenje ne deluje i ne možemo da pomognemo. To je zato što ne znamo kako nastaje bolest. Znamo šta je „okidač", šta pogoršava stanje i kako se leči, pa se zbog toga osećamo sigurnije.
Ali zato propuštamo etiologiju. Znamo da je nastanak delimično u vezi za genetikom, delimično sa okolinom, ali ne znamo onaj glavni razlog.
Kakvo je vaše mišljenje o alternativnim metodama lečenja astme, da li imate neku preporuku ili recept?
Da li želite da vam kažem istinu ili da budem pristojan?
Istinu, naravno.
Lično ne koristim i ne preporučujem ljudima da je koriste u lečenju astme. Međutim, kliničke studije su pokazale da je ljudima pod placebo efektom mnogo bolje nego pre početka tretmana. Ovo je rezultat kliničkih istraživanja. Pacijenti su opušteniji, osećaju se bolje i mnogo objektivnih parametra se popravi, ponekad i dramatično. Sa tim mogu da uporedim alternativne terapije, što je pozitivno i ne može se poreći, tu je, ali i dalje nije način za lečenje astme. Neće promeniti evoluciju bolesti.
Tradicionalan sam po pitanju ovoga i držim se medicine zasnovane na dokazima.
Postoji teorija, u koju se u Srbiji dosta veruje, a ona glasi: Što smo čistiji, to smo više u riziku da zaradimo alergiju i astmu, posebno deca. Šta mislite o tome?
Da, takozvana „hipoteza o higijeni" je najvećim delom istinita zato što postoje imunološka pozadina i epidemiološki dokazi. Ako se „otarasite" infekcija, što se dešava u situacijama kada se trudimo da budemo „čisti", onda imunitet nenormalno reaguje na alergene. Epidemiološke studije potvrđuju da u razvijenim zemljama ima mnogo više astme i alergije nego u zemljama trećeg sveta gde dominiraju infektivne bolesti. Ali se ne bih složio da će nas manjak higijene zaštiti od alergije i astme.
Koji su najvažniji načini za kontrolu astme?
Najvažniji su protivzapaljenski lekovi, oni su kamen temeljac lečenja astme, danas. Dve glavne teme, kod lečenja su upala i bronhodilatacija. Bronhodilatacija je važna sama po sebi, a takođe nam pomaže da smanjimo izloženost pacijenta kortikosteroidima. Imajte na umu da oni, posebno posle dugog lečenja, imaju nuspojave.
Na čelu ste Istraživačkog centra za astmu i HOBP, da li postoje neka nova saznanja o lečenju ove dve bolesti?
Postoje saznanja o povećanju faktora rizika, posebno kada govorimo o virusnim infekcijama. Iako se nekada verovalo u suprotno, danas otkrivamo da su virusne infekcije glavni okidač, kako za astmu tako i za HOBP.
Veoma je važno prevenirati infekciju. I astma i HOBP imaju smanjenu otpornost na virusne infekcije. To je jedna od glavnih hipoteza na kojima baziramo razvitak lečenja u budućnosti. Ideja je upravo učiniti ove pacijente više otpornim na virusne infekcije.
Istraživanja se rade kod pacijenata sa ozbiljnom astmom. To su biološka istraživanja na antitelima, posebnim putanjama koje su važne u fenotipima astme. Velika su interesovanja, a ima i progresa u ovoj oblasti istraživanja. Doći ćemo do rešenja, ne sutra, ali za par godina, i to lečenje će biti veoma skupo.
Prva briga buduće majke sa astmom, jeste da li će njena terapija kortikosterodima u trudnoći negativno uticati na njenu bebu. Da li je bezbedno za majku da bude pod ovom terapijom dok je trudna?
Prvo i veoma važno jeste da je bezbednije za bebu da trudnica kontroliše svoju astmu lekovima nego da ne kontroliše. To znači da bi rizik za bebu ali i majku bio veći da majka nema kontrolisanu astmu.
Tokom trudnoće, najvažnije je držati astmu pod kontrolom, a potom govorimo o opcijama, šta je bolje, a šta manje rizično.
Postoje barem dva kortikosteroida koja su bezbedna za decu. Takođe, postoji skala prioriteta, a kontrolisana astma je dest puta važnija od svake druge stavke.
Kakve su statistike o astmi u Italiji?
Od četiri do osam odsto ljudi pati od astme. U Italiji, ako ste registrovan astmatičar, imate beneficije od države, plaćate manje lekova. Broj o kome govorim jesu onih koji su registrovani. I to su najčešće oblici ozbiljne i teške astme, dok se blaga astma praktično ne registruje, zato što se ti pacijenti ne obraćaju lekaru, nose se sa svojim tegobama. Pa je brojka najverovatnije realno veća za koji procenat.
Kako sprečiti astmu i HOPB?
Za HOBP je veoma lako. Prestanite sa pušenjem. Za početak nemojte ni počinjati.
Obavezno prestanite čak i ako imate bolest. U HOBP samo jedna stavka može promeniti tok bolesti a to je prestanak pušenja. Ništa ne može pomoći kao ostavljanje cigareta.
Za astmu, prevencija je nepredvidiva. Mogu reći kako sprečiti pogoršanje bolesti a to je izbegavanje svih situacija u kojima se astma pogoršava: alergeni, aktivno i pasivno pušenje.
Čak jedna trećina astmatičara aktivno puši! Ako pušite, ne samo da pogoršavate svoju astmu, već i lečenje kortikosteroidima činite neefikasnim, zato što oni onda ne deluju.
U Italiji se na javnim mestima ne puši, pa to astmatičarima kojima smeta pasivno pušenje olakšava život.
Kada su infekcije u pitanju, ne možete živeti pod staklenim zvonom, ali izbegavajte rizične situacije. Ako će vas udariti grom udariće, ne možete ga izbeći.
