Izvor: B92, 28.Maj.2010, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život bez patnje
Hronični, intenzivni i stalno prisutan bol, posebno kod pacijenata sa karcinomom, značajno degradira kvalitet života, ali osim medikamentne terapije, koja često ne daje željeni rezultat, postoje i interventne procedure koje značajno mogu da umanje ili čak i sasvim otklone ovu patnju.
Piše: Sanja Lazarević
Izvor: Magazin VIVA
Bol je dobar saveznik u zaštiti zdravlja, jer nam šalje upozorenje da je neki organ ili deo tela oboleo te da ga treba lečiti. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << S druge strane, osećaj bola je jedno od najtežih čovekov iskustava, a ako je intenzivan, dugotrajan i stalno prisutan – tada ne samo da degradira kvalitet života onoga ko bol trpi, već i njemu bliskih ljudi koje gledaju tu patnju. Kod osoba koje trpe hronični bol često se menja i psiha i način ponašanja i reagovanja, te oni, naravno ne svojom krivicom, postaju „teški” za okolinu.
U Srbiji, iako se poslednjih nekoliko godina situacija promenila nabolje, još uvek nije posvećeno dovoljno pažnje terapiji i lečenju bola, bilo da je reč o benignom ili malignom hroničnom bolu. O ovoj, vrlo osetljivoj i pomalo zapostavljenoj temi razgovaramo sa dr Veselinom Gerićem, anesteziologom u KBC Bežanijska kosa i u Poliklinici Analife.
– Izmenama zakonskih propisa pojedini analgetici, koanalgetici i opiodi stavljenu su na listu RZZO i odobreni za upotrebu, a uslovi za njihovo prepisivanje i izdavanje su donekle olakšani, kaže dr Gerić. – Međutim, generalno gledajući, ovaj zdravstveni problem ima nizak prioritet u našem društvu, iako lečenje bola predstavlja osnovno ljudsko pravo i etički imperativ u medicini. Pre pet godina osnovano je i Udruženje za terapiju, lečenje i praćenje bola (UITBS) sa sedištem u Novom Sadu, čiji je jedan od ciljeva obezbeđenje adekvatne nege i smeštaj pacijenata sa karcinomom, pogotovo onih u termalnoj fazi bolesti, koji su maltene prepušteni sami sebi, odnosno porodici. U svetu postoje ustanove – hospisi - u kojima oni dobijaju odgovarajuću negu, a to podrazumeva i maksimalno olakšavanje bola.
Klasifikacija i skala bola
– Bol može biti akutan ili hronični, s tim što se pod hroničnim podrazumeva onaj koji traje duže od tri meseca. Od određenog bolnog sindroma pati oko 30 odsto ljudi u Srbiji. Postoji maligni i benigni hronični bol, s tim što i ovaj potonji može biti izuzetno neprijatan i ometajući faktor, koji ozbiljno narušava kvalitet života. Najčešći benigni hronični bol je lumbosakralni bolni sindrom (LBS) posebno kod osoba starijih od 45 godina, koji često pate od različitih oblika diskopatije, išijadikusa, teških spazama – kaže dr Gerić.
Iako je intenzitet bola teško izmeriti, opšteprihvaćena je numerička skala od 0 do 10 na osnovu koje se određuje težina pacijentovog stanja. Pri samom vrhu ove skale su bolovi koje trpe oboleli od karcinoma u poodmakloj fazi bolesti. Svetska zdravstvena organizacije je promovisala trostepenu analgetičnu lestvicu kao okvir za racionalnu upotrebu analgetika i lečenja bola kod ovih pacijenata. Korak I određuje upotrebu neopijatskih analgetika za umereni bol, korak II preporučuje slabe opijatske lekove sa ili bez neopijata za umeren bol, dok korak III obuhvata jake opijate sa ili bez neopijata za jaki bol.
– U praksi, bilo da se radi o benignom ili malignom hroničnom bolu uobičajeno je da se najpre primenjuje medikamentozna terapija, ali ako ona ne daje zadovoljavajuće rezultate ili dovodi do neželjenih dejstava koji se ne mogu tolerisati, tada se preporučuju invanzivne procedure, objašnjava dr Gerić i navodi da je reč o sledećim metodama: implantacija epiduralnih i spinalnih katetera, implantacija nervnih stimulatora i pumpi, blokade simpatičkih pleksusa i nurolize i blokade perifernih i somatskih nerava.
Kad lekovi nisu dovoljni
– Implantacija epiduralnih i spinalnih katetera je zahvat kojim se u telo pacijenta, u predelu kičme ubacuje jedan kraj silikonske cevčiće dužine 60 cm, čiji se drugi kraj potom izvodi na prednjem trbušnom zidu i na njega se fiksira mali antibakterijski filter. Kroz ovaj filter se ubacuju rastvori lekova, najčešće kortikosteroidi, lokalni anestetici i morfin. Međutim, te doze su značajno manje nego kad bi pacijent oralno uzimao morfin, a efekat je isti. Ako bi pacijent oralno morao da uzima 3-4 puta dnevno dozu od 30, 60 ili čak 90 mg morfina, kroz ovaj kateter on će primati dva puta dnevno po 2 mg leka. Oslobađa se bola, ali ostaje pri punoj svesti, pokretan je i u stanju da gotovo normalno funkcioniše.
Ova vrsta zahvata obavlja se na Poliklinici Analife, ali je problem što nakon implantacije katetera pacijent mora dva do tri puta dnevno da dobija dozu svog leka, a to bi trebalo da rade patronažne ili službe za kućnu negu pri domovima zdravlja. Kako ova praksa kod nas još uvek nije zaživela, objašnjava sagovornik „Vive”, najčešće se za davanje ove terapije obuče pacijentovi ukućani, ili čak i sam pacijent.
– Spinalni kateter se ubacuje između kičmene moždine i opne koja je obavija, ali je ređe primenjujemo jer tu može da dođe do određenog gubitka likvora, što izaziva glavobolje, kao i do infekcija. Kod spinalnih katetera doza morfina je još manja – 0,2 mg.
Postoji i metod implantacije nervnih stimulatora i pumpi, ali je izuzetno skup (od 12.000-30.000 evra) pa se kod nas ne primenjuje.
Neuroliza je metod koji se takođe primenjuje u određenim, precizno indikovanim slučajevima kada se praktično uništi određeni nervni splet (sa 8% fenolom i 70% alkoholom).
– Neurolizom celijačnog pleksusa odstranjuju se bolovi kod osoba obolelih od karcinoma jetre, pankreasa, želuca, kaže dr Gerić. - Celijačni pleksus je nervni splet koji se nalazi između prvog lumbalnog i 12. grudnog pršljena, u predelu između koštanog dela kičmene moždine i aorte.
Posle hirurškog zahvata, pacijent je praktično odmah oslobođen bola i nije mu potrebna dodatna terapija, osim nekih uobičajenih medikamenata. Ovaj zahvat se, eventualno, može ponoviti posle izvesnog vremena
– Pacijenti koji kod nas potraže pomoć najčešće imaju bol od 7 do 10 na numeričkoj skali, a posle interventne terapije bol se kod jedne trećine njih smanjuje za 70 odsto, a kod svih ostalih čak sasvim nestaje, ističe dr Gerić i naglašava: - Važno je da pacijenti znaju da čak i kad su iscrpljeni svi oblici lečenja bola medikamentima, postoje i drugi načini da dobiju pomoć, na koju imaju pravo.
MAGAZIN VIVA U NOVOM BROJU DONOSI:
-Tema broja: srce i primena matičnih ćelija u kardiologiji
-Veliki korak napred u terapiji AIDS-a
-21. vek - vek alergijskih reakcija
-Terapija bola
-Zadah - neprijatnost ili signal upozorenja?
-Ne lečim se jer nemam para
-Majska dijeta za brzi procvat
-Trkom do top forme
-Saveti vrhunskih majstora lepote
