Izvor: B92, 19.Dec.2010, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žena koja ne oseća strah
Žena koja ne zna za strah zbog oštećenja na ključnom centru za emocije u mozgu, je srećna što je ostala živa, kažu naučnici. Amerikanka, poznata samo kao S.M, živi u siromašnom i opasnom kraju i bila je žrtva nebrojenih zločina.
Foto: zitherica/sxc.hu
Ona je slegala ramenima kada su joj pretili nožem ili pištoljem, a jednom je skoro bila ubijena u aktu porodičnog nasilja.
Ali, čak i kada joj je život bio u opasnosti, njenom ponašanju je „nedostajao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bilo kakav osećaj besa ili hitne reakcije" kažu istraživači. Jednostavno se nije plašila.
Ni tokom ispitivanja S.M. nije pokazala nagoveštaj straha kada je bila u blizini zmija i paukova , tokom obilaska najpoznatijih ukletih kuća ili dok je gledala odlomke iz najjezivijih horor fimova.
Ali druge emocije kao što su sreća i tuga, su ostale neoštećene. S.M. pati od retkog oboljenja koje je uništilo njenu amigdalu, deo mozga bademastog oblika.
Ispitivanje S.M. je prvo koje potvrđuje da je ova oblast u mozgu takođe zaslužna za osećaj straha kod ljudi. Njeno stanje je čini vrlo ranjivom kada se nađe u opasnim situacijama, rekli su američki naučnici.
„Svrha straha je opstanak i amigdala nam pomaže da ostanemo živi tako što izbegavamo situacije, ljude ili predmete koji dovode naš život u opasnost," rekao je neuropsiholog Džastin Fejnštajn, jedan od istraživača na Univerzitetu Ajova.
„Pošto S.M. nedostaje amigdala, njoj takođe nedostaje sposobnost da detektuje i izbegava opasnost. Prilično je neverovatno da je još uvek živa."
Naučnike je najviše iznenadila reakcija S.M. na paukove i zmije, za koje je tvdrila da ih mrzi. Ipak u egzotičnoj prodavnici kućnih ljubimaca morali su da je spreče da dodirne otrovne tarantule, a ispoljila je i „kompulsivnu želju" da dodiruje velike i opasne zmije.
Istraživači su je takođe odveli u Vejverli Hils Sanatorijum u Luisvilu, Kentaki, koji važi za jedan od najjukletijih mesta na svetu. Jednom godišnje osoblje sanatorijuma je doprinosilo sablasnoj atmosferi tako što su se oblačili u duhove i pokušavali da uplaše posetioce.
Vrisci koji su dolazili sa svih strana od drugih članova grupe, nisu uplašili S.M, čak je šokirala jedno „čudovište" tako što ga je lupila po glavi.
„S.M. nije pokazala znake nervoze ili razumevanja dok je prolazila kroz mračne hodnike i nikad se nije vidno uplašila iako su bezbroj puta to pokušavali," napisali su naučnici.
Istraživači veruju da njihov rad može da vodi ka boljim tretmanima za post-traumatski stres (PTSD) i druga anksiozna stanja.
„Pacijentkinja u ovoj studiji je imuna na situacije koje izazivaju strah i ne pokazuje simptome post-traumatskog stresa.Užasi života ne mogu da prođu do njenog emocionalnog jezgra. U suštini, traumatični događaji ne ostavljaju emocionalni trag na njen mozak."
