Izvor: Politika, 11.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravlje Srbije
Prosečni Srbin se leči bolje od prosečnog Amerikanca.
Zašto da ne poverujete u ovu rečenicu, kada ona stiže od ministra zdravlja Srbije koji tvrdi da smo po dostupnosti zdravstvene zaštite običnim ljudima, ali i univerzalnom pristupu lečenja, daleko ispred Amerike, u kojoj čak 40 miliona ljudi nema zdravstveno osiguranje. Upravo zato u svim izbornim kampanjama u Americi nezaobilazna su i najglasnija baš obećanja da će se ljudi bolje lečiti i da će baš predsednik koga izaberu pokrenuti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "novu, sasvim drugačiju reformu u zdravstvu". Pa i po tome ličimo pomalo na Ameriku, jer pred svake izbore i nama obećavaju, između ostalog, bolje lečenje. Tako smo do sada u Srbiji preturili preko glave već osam reformi u zdravstvu. Termin reforme u zdravstvu se kod nas toliko "izlizao", da i političari i ministri radije umesto reformi obećavaju "unapređenje zdravstvenog sistema".
U Srbiji u ovom času ima 86 skenera, od čega su 62 u državnom sektoru, od kojih su 16 najsavremeniji, tzv. multislajsni. Uostalom, ovih dana i do nas je stigao izveštaj Svetske zdravstvene organizacije, Unicefa, Svetske banke i još tri prestižne organizacije po kojem Amerika deli 41. mesto u svetu, ni manje ni više nego sa Belorusijom i Srbijom, po smrti žena na porođaju, što je inače jedan od najvažnijih pokazatelja razvijenosti jednog zdravstvenog sistema. Građani se najviše žale na liste čekanja za neke operacije i preglede. Teško pomažu uveravanja da je pre sedam godina ili deset bilo mnogo gore, da su ljudi umirali ne dočekavši pejsmejkere ili operaciju na srcu. Zaista, onaj ko je objektivan ne može da tvrdi da su sinonim za zdravstvo Srbije baš "gvozdeni krevet, dva ćebeta i loša bolnička hrana" (mada ima i toga u našim skrajnutim, provincijskim, ali i prestoničkim bolnicama), a da ne vidi da više ne postoje liste čekanja za pejsmejkere, za koje smo od međunarodnih eksperata dobili priznanje da smo bolji i od Slovenije i od Hrvatske.
Jedna od najtežih lekcija koje smo svi zajedno naučili ovih godina jeste da je u Srbiji, kao i u svim zemljama sveta, medicina skupa, tj. da lečenje i zdravstvene usluge nisu besplatne. Tu je zapravo negde i osnovna razlika između savremene medicine u Srbiji danas i one od pre 800 godina. Pre osam vekova, sveti Sava je u manastiru Studenici osnovao prvu bolnicu i time smo se pridužili porodici evropske medicine. Teško je bilo boriti se u to vreme sa epidemijom kuge i gladi, ali u našem narodu se našlo mudrosti i humanosti da se manastirske dveri otvore za bolesne, koji su tada lečeni lekovitim travama. Nekada je lekovita bila i topla reč i nega "rabotnika", kako su se u srpskoj redakciji staroslovenskog jezika nazivali prvi doktori, koji su pripremali lekove, lečili i negovali bolesne. Duga je tradicija humane brige za druge u našem narodu. Vekovima kasnije zadržala se navika u narodu da učitelje i lekare, i u gradovima i najudaljenijem zaselku, obični smrtnici najviše cene. Ali još tada su svojim bolesnicima mudro, valjda za vekove unapred, lekari, rabotnici u bolnici pri manastiru Studenica, preporučivali "strpljenje u lečenju i skromnost u prohtevima".
Prvi lekari, odnosno vidari u Srbiji nazivani su "bezsrebrenicima", a Damjan i Kozma su čak zbog svoje plemenite osobine da sirotinju leče besplatno – proglašeni svecima. Naravno, naši doktori danas nemaju ambicije ni da ih smatraju svecima, ni da ih kuju u besmrtnike, već samo da budu odgovarajuće plaćeni za ono što rade. Nadležni tvrde da naši lekari više ne mogu da se vade na bedne plate, jer one više nisu takve. Daju primer da lekari na specijalizaciji u Hamburgu, na primer, imaju 1.700 evra, a oni koji su već položili specijalistički ispit 3.500 evra, a koliko je Nemačka bogatija od Srbije.
Lekarska profesija se, međutim, ne bori samo za veće plate, već za više dostojanstva i uvažavanja. Negoduje zbog prozivanja i stavljanja svih lekara na stub srama, najčešće zbog mita koji traži pojedinac ili greške koju opet napravi neko sa imenom i prezimenom, a ljaga pada na celu profesiju. Tako je, kada se 20 lekara bori dve nedelje za život dečaka kome su transplantirali režanj očeve jetre, to vest koja se "potroši" za dva dana, a svaka afera u koju je umešan lekar razvlači se po medijima najmanje dve nedelje.
Svako ima svoje mišljenje o tome kakav je odnos lekara prema pacijentima i ono, naravno, uvek zavisi od ličnog iskustva. Poslednja istraživanja zadovoljstva korisnika zdravstvenih usluga kvalitetom tih usluga u anonimnim anketama pokazuju da je bolničkom uslugom u 2006. godini bilo zadovoljno čak 72,8 ispitanika u odnosu na 60,4 pre šest godina. Ali, mali kiks je dovoljan za lavinu optužbi da zdravstvo u Srbiji ništa ne valja. Na primer, dovoljno je da na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu prvih hladnih oktobarskih dana ne radi grejanje i da pacijenti moraju da se greju grejalicama i pokrivaju sa dva ćebeta, kao uz ratnoj bolnici u Valjevu tokom epidemije pegavca, pa da javnost ne želi da sasluša objašnjenja nadležnih da u jednoj od 18 toplana koje su do prošle godine bile najveći zagađivač radovi kasne, ali da će uskoro sve klinike i instituti imati najsavremenije grejanje na gas...
[objavljeno: ]
