Izvor: B92, 27.Sep.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdrav jelovnik - pametnija deca
Način ishrane majke u trudnoći i deteta do druge godine dalje utiče na fizički i psihički razvoj mališana. Ako u ovom periodu dete ima lošu ishranu, zaostajaće u rastu i imaće problem sa kognitivnim funkcijama
Da li će dete u školi biti odlično ili će se provlačiti sa dovoljnim uspehom umnogome zavisi i od načina ishrane u prvih 1.000 dana od trenutka začeća. Izbor namirnica trudnice i deteta u prve dve godine utiče i na optimalnu dužinu odnosno težinu za uzrast >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i optimalne kognitivne funkcije. Ako tokom ovog perioda dete ima lošu ishranu, zaostajaće u rastu i imaće problem sa kognitivnim funkcijama.
Ishrana majke i deteta u ovom periodu postala je odrednica kasnijeg razvoja, uspeha u školi i produktivnosti, istaknuto je na stručnom skupu "Novi izazovi u ishrani prvih 1.000 dana: pogled u budućnost" koji je u Zagrebu okupio više od 300 pedijatara iz regije. Novija istraživanja pokazala su da slaba ishrana tokom trudnoće i ranog detinjstva izaziva veći rizik od hroničnih nezaraznih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes i kardiovaskularne bolesti u kasnijem životu. Sasvim je moguće da ove bolesti mogu da se prenesu i dalje na potomstvo.
- Zdrava ishrana tokom trudnoće je od izuzetne važnosti jer energija i hranljivi sastojci dolaze do fetusa i podržavaju njegov brzi rast i razvoj - objašnjava primarijus dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar, specijalista ishrane. - Jedini izvor ishrane za fetus je ono što majka jede i pije. Odgovarajuća ishrana majke usloviće njenu odgovarajuću telesnu težinu, što će obezbediti da se fetus razvija i raste pravilno.
Prevremeno rođeni imaju znatno veće prehrambene potrebe od beba koje su rođene u terminu, pa majčino mleko treba obogatiti pojačivačima kojima se postiže optimalan unos proteina, kalcijuma, fosfata i gvožđa, ali i folne kiseline, vitamina A, C i D. Ukoliko majka ne doji bebu, daju se specijalne mlečne formule za prevremeno rođenu decu specijalno koncipirane za male porođajne težine, a daju se dok beba ne dostigne telesnu masu bar do četiri kilograma.
- Deca male porođajne težine nisu samo prevremeno rođene bebe, već i ona sa intrauterinim zastojem u rastu - kaže dr Komnenović. - Ona su osetljivija na infekcije, a kada odrastu suočavaju se sa većim rizikom od razvoja dijabetesa, hipertenzije i koronarnih bolesti. Velike bebe sa velikom telesnom masom na rođenju mogu postati gojazni odrasli sa takođe većim rizikom za razvoj već pomenutih bolesti.
Vodeći računa o nutritivnim potrebama tokom prvih 1.000 dana, uspostavljaju se zdrave navike za kasniji život, snažniji imuni sistem, a smanjuje se rizik od razvoja gojaznosti i drugih hroničnih nezaraznih bolesti, savetuju pedijatri.
izvor: novosti
