Izvor: B92, 21.Jul.2014, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog loše ishrane trpi celo telo
Povećana kiselost organizma može da ošteti, pa čak i da uništi organe i ćelije. Da bi organizam zadržao optimalnu vrednost pH, svakodnevno treba uzimati oko dve trećine baznih i trećinu kiselih namirnica
Sve namirnice koje jedemo mogu da zasite, ali i da “začine” organizam, jer utiču na pH ravnotežu. Recimo, uzimanjem velikih količina mesa, mleka i mlečnih proizvoda, industrijski prerađene hrane, jaja, belog brašna i šećera, brze hrane, veštačkih zaslađivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i konzervanasa, gaziranih slatkih pića, povećava se kiselost organizma, što može da ošteti ili potpuno uništi sve organe i ćelije. Pomenuti disbalans utiče na slabljenje imunog sistema, podstiče razvoj depresije, nervoze i sindroma hroničnog umora, ali ima značajnu ulogu u nastanku gotovo svih hroničnih bolesti.
Sa druge strane, povrće i voće, koje nije konzervisano ili marinirano, razgradnjom daje produkte koji povećavaju bazne ili alkalne rezerve organizma. Svi organi u ljudskom organizmu rade normalno samo kada su količine baznih i kiselih supstanci u telu u ravnoteži.
- Krv ima konstantnu pH vrednost koja iznosi 7,35 do 7,45 - objašnjava mr Marijana Mitrović, specijalista medicinske biohemije Instituta za transfuziju krvi Srbije. - Pri ovoj vrednosti nesmetano se odvijaju svi biohemijski procesi u organizmu. Ovu optimalnu vrednost održavaju različiti mehanizmi: acidobazni puferski sistemi, mehanizam disanja i funkcionisanje bubrega. Odstupanje pH vrednosti krvi može da se manifestuje kao acidoza (pH manji od 7,35), ili kao alkaloza (pH veći od 7,45). U zavisnosti od toga da li je odstupanje izazvano poremećajem metabolizma ili disanja, acidoza i alkaloza mogu biti metaboličke ili respiratorne.
Vrednost pH krvi može lako da se odredi pomoću pH papira (lakmus papira), a kontroliše se kod nekih bolesti i stanja kao što su dijabetes, metabolički poremećaji, teška oštećenja bubrega. Ova vrednost krvi se obavezno određuje u tzv. gasnim analizama koje se rade u operacionoj sali jer pomaže u praćenju opšteg stanja pacijenta, da li možda gubi elektrolite i kakvo je disanje.
- S obzirom na to da loša ishrana može da dovede do nagomilavanja kiselina u krvi, treba obratiti pažnju na namirnice - kaže mr Mitrović. - Odgovarajuća izbalansirana ishrana, uzimanje dovoljno tečnosti i umerena fizička aktivnost imaju važnu ulogu za održavanje pH vrednosti.
Kisela hrana
Disanje poboljšava PH balans
Balans kiselina i baza u telu bolje će se održavati ako: - žvaćite hranu najmanje 35 puta, jer pljuvačka dodaje baznost svakom zalogaju, - uz svaki obrok jedete zeleno lisnato povrće, - radite vežbe disanja 15 do 30 minuta svakoga dana, jer poboljšavaju pH balans u telu. Umerene vežbe pojačavaju detoksikaciju i eliminaciju kiselih supstanci iz tela, ali vežbanje koje dovodi do iscrpljenosti stvara neželjenu kiselu reakciju!
Mlečni proizvodi: maslac, topljeni sir, sladoled, sojino i kravlje mleko, tvrdi sirevi
Meso: sva mesa, jaja, ribe i rakovi, iznutrice i mesne prerađevine
Žitarice: sve žitarice i prerađevine uključujući hleb, testeninu i pirinač.
Koštunjavo voće, semenke i ulja: lešnik, orah, brazilski orah, pistaći, bademovo, susamovo, suncokretovo ulje, ulje šafrana
Voće: ušećereno voće, šljiva, brusnica, višnja
Zaslađivači: šećer, kukuruzni sirup, rogač
Neutralna ulja: hladno ceđeno maslinovo, sojino, laneno
Stradaju srce, kosti, koža...
Bazna hrana
Mlečni proizvodi: pavlaka, sir i jogurt Povrće: cvekla, brokoli, kupus, šargarepa, celer, blitva, krastavci, maslačak, patlidžan, beli luk, zeleni grašak, kelj, zelena salata, pečurke, luk, paprika, alge, spanać, paradajz, đumbir, krompir, vlašac, korijander, bamija Voće: avokado, ananas, banana, borovnica, breskva, limun, lubenica, nektarina, malina, mandarina, grejpfrut, dinja, mango, kruška, jabuka, kupina, trešnja, papaja, narandža, kajsija, ribizle, suvo grožđe, grožđe, jagode Koštunjavo voće, semenke i ulja: seme bundeve, mak, kesten, ulje noćurka, susam, badem, izdanci, ulje avokada, kokosovo ulje Žitarice: zob, kafa, divlja riža
Začini i ostalo: džem, žele, kvasac, čokolada, šećer, kakao, vanila, crni čaj, balzamsko sirće, kari, med. Izbegavati čokoladno mleko, gazirana pića, duvan, vino i alkohol.
Poremećen PH krvi ostavlja razne posledice na organizam:
* Kardiovaskularni sistem: hipertenzija, poremećaj cirkulacije, vrtoglavica, migrena.
* Metabolizam: napadi gladi ili iznenadna želja za slatkim, dijabetes, kamen u bubregu.
* Probavni sistem: hronični i akutni gastritis, problemi sa probavom (zatvor), nadutost.
* Koštano-mišićni sistem: giht, bolovi u mišićima, oštećenje međupršljenskih diskova, hroničan i akutan bol u leđima i vratu.
* Dermatologija: opadanje kose, krti nokti, suva koža, gljivične bolesti, akne, celulit.
* Stomatologija: karijes, parodontoza.
Izvor: Večernje novosti
Foto: stockimages / FreeDigitalPhotos.net
