Izvor: B92, 10.Okt.2012, 11:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto trudnice treba da jedu ribu?
Količina ribe koju žena jede u trudnoći može uticati na šanse da dete razvije ADHD - poremećaj pažnje sa hiperaktivnim poremećajem.
Koju ribu treba jesti tokom trudnoće?
Trudnice treba da jedu ribu najmanje dva puta nedeljno. Jednom može da bude neka vrsta masne, kao što su losos, sveža tuna ili sardina (zato što sadrži zagađivače kao što je dioksin).
Sabljarku treba izbegavati zato što ima visoke nivoe žive koja može oštetiti bebin >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nervni sistem. Ne postoji ograničenje za druge tipove nemasne ribe kao što su bakalar ili list.
Konkretno, žene koje u trudnoći jedu ribu dva puta nedeljno smanjuju šanse da njihovo dete razvije simptome ADHD-a za 60% kažu istraživači sa Univerziteta u Bostonu. Ipak, najvažnija je vrsta ribe koja se jede.
Povišeni nivoi žive, koji se mogu detetktovati ishranom određenom vrstom ribe kao što su tuna ili sabljarka, su takođe povezani sa povećanim rizikom od ADHD simptoma kao što su nemir, smanjenje i poremećaj pažnje.
"Važna poruka svim trudnicama jeste da treba da jedu ribu" kaže Šeron Sagiv, vođa ove studije. Ona je dodala da trudnice treba da izbegavaju "veliku" ribu kao što su tuna i sabljarka zbog količine žive. Umesto toga treba da jedu bakalar i lososa.
Prethodna istraživanja koja su tražila vezu količine žive i ADHD-a, stanja od kojeg pati skoro 5% školske dece, davalo je kontradiktorne rezultate. ADHD je najčešći poremećaj ponašanja u Velikoj Britaniji.
Većina dece dobije dijagnozu između treće i sedme godine a poremećaj najviše pogađa dečake. Nova studija je istraživala 788 dece rođene između 1993 i 1998. godine. Koristili su uzorke kose kako bi utvrdili količinu žive. Sa osam godina istraživači su ispitivali njihove nastavnike da ocene njihovo ponašanje.
Posle detaljno sakupljenih podataka istraživači su zaključili da su deca majki koje su jele pomenutu ribu u trudnoći dva ili više puta nedeljno, imali 60% manje šanse da imaju probleme sa hiperaktivnim poremećajem kao i poremećajem pažnje.
Ovo istraživanje objavljeno je u Arhivima pedijatrije i adolescentske medicine.
