Izvor: Mondo, 18.Jun.2017, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su u Srbiji hitne operacije toliko česte
Profesor dr Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju KCS kaže da su u Srbiji hitne operacije deset puta češće nego u svetu.
Foto: YouTube/screenshot
Proširenje trbušne aorte - aneurizma, kod nas se čak 10 puta češće operiše u hitnom stanju, kada je život pacijenta ugrožen, a ishod operacije neizvestan, nego što je to slučaj u razvijenim zemljama.
Razlog tome je jednim delom loša prevencija i nezdrave životne navike kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << smo skloni, ali i činjenica da proširenje trbušne aorte kod gotovo 50 odsto pacijenata ne daje nikakve simptome, pa se najčešše otkrije tek kad dođe do pucanja, odnosno rupture trbušne aorte, kaže za "Večerenje novosti" profesor dr Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju KCS.
Druga najčešća vaskularna bolest kod nas su oboljenja karotida, krvnih sudova vrata. Njihovo zapušenje trombom uzrok je najvećeg broja ishemijskog moždanog udara u Srbiji, koji je prošle godine bio vodeći uzrok smrtnosti žena.
Dolaze nam stručnjaci z celog sveta
"Od Međunarodnog udruženja za angiologiju ove godine izabrani smo kao jedina ustanova u Evropi koja je dobila akreditaciju. To znači da je naša kuća verifikovana kao međunarodni centar za lečenje bolesnika na najvišem nivou i naučno-istraživački rad i edukaciju, ne samo domaćih već i inostranih mladih stručnjaka. Poslednjih pet godina više od 20 mladih vaskularnih hirurga iz zemalja u okruženju i iz zemalja visokog medicinskog standarda boravilo je kod nas na edukaciji. Prepoznali su nas kao instituciju u kojoj nešto mogu da nauče."
Profesor dr Lazar Davidović kaže da se ova po život opasna stanja mogu izbeći odlaskom na jednostavan preventivni ultrazvučni pregled:
"Ova vrsta dijagnostike je bezbolna, vrlo dostupna i u 95 odsto slučajeva precizna. Važno je da pacijenti budu svesni rizika od ovih bolesti, u suprotnom i dalje ćemo biti vodeći po broju hitnih intervencija. Primera radi u našoj kući je u proteklih 25 godina zbog pucanja proširene trbušne aorte operisano 1.300 pacijenata. To se trenutno smatra najvećom pojedinačnom serijom u svetu, računajući sve bolnice. Jer, nije problem kada aneurizma daje simptome i otkrije se na vreme. Problem su asimptomatski pacijenti. Zato su značajni ultrazvučni pregledi abdomena."
Da li neki nespecifični simptomi, ipak, mogu da se povežu sa proširenjem trbužne aorte?
"Tegobe koje se pripisuju išijasu ili napadu bubrega trebalo bi da navedu na pomisao da je, možda, reč o pritiskanju korenova kičmenih živaca koje nastaje usled proširenja trbušne aorte. Zbog toga bi ordinirajući lekar morao i da opipa stomak pacijenta."
Koji su rizici da se oboli od aneurizme?
"Pušenje je najveći rizik, pogotovo ako postoji porodična predispozicija za ovu bolest. Drugi bitan faktor su godine života. Na ultrazvučni pregled trebalo bi uputiti svakog muškarca starijeg od 65 godina, odnosno 55, ako je neko u porodici imao aneurizmu. Za žene važi pravilo: na redovne preventivne preglede 65 godina, ali i ranije ako su pušači."
Sa kakvim uspehom se leči trbušna aneurizma?
"Nema sumnje da aneurizmu treba operisati. Rezultati kod pacijenata koji su otkriveni i pripremljeni na vreme su mnogo bolji nego kod hitnih intervencija. Naši vaskularni hirurzi imaju ogromno iskustvo u ovim zahvatima. Na našoj klinici na poslednjih 1.000 operisanih bolesnika sa pucanjem trbušne aorte za tri godine smrtnost je iznosila jedan odsto, a prošle godine nismo imali nijedan smrtni ishod."
Da li proširenje ove aorte više pogađa muškarce ili žene?
"U odnosu na 80-te godine prošlog veka, kada je na 20 operisanih muškaraca bila samo jedna žena, sada je taj odnos pet prema jedan. Razlog tome je što danas i žene prihvataju iste izazove kao i muškarci, izložene su podjednako stresu i drugim rizicima. Tih 80-ih godina kada se operiše aneurizma prosečna životna dob je bila 80 godina, a sada je 72."
Zbog čega dolazi do oboljenja krvnih sudova vrata i uopšte do tako velikog broja moždanih udara?
"Zbog toga što imamo veliku izloženost rizičnim faktorima. Na prvom mestu to je pušenje, povišen nivo masnoća u krvi, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, gojaznost, stres. Smanjenjem ovih faktora rizika problem bi se svakako značajno smanjio, ali ne možemo očekivati rezultate odmah. Pre 25 godina u skandinavskim zemljama je detektovan isti problem. Oni su tada počeli sa merama prevencije i tek sada imaju rezultate. I mi moramo da počnemo tako. Iako dugo traje to ne mora da nas obeshrabri. U međuvremenu svi oni kod kojih je došlo do određenih poremećaja moraju da se leče, jer lečenje je vrlo efikasno i skopčano sa malim rizicima."
Kako sprečiti ili na vreme lečiti oboljenje karotida?
"Njihovo zdravlje se vrlo dobro može evidentirati ultrazvučnim pregledom. To je najčešće dovoljno dijagnostičko sredstvo, a istovremeno je vrlo brzo i široko dostupno."
Ko bi i kada trebalo da ide na ovaj pregled?
"Ako neko nije pušač, ako nema hipertenziju i druge rizične faktore i niko u porodici nije imao takvu bolest on bi trebalo tek posle 55 godine da ide na ovaj pregled. Međutim, ako ste pušač i genetski opterećeni onda bi u kontroli trebalo da se bude rigorozniji. Od nalaza zavisi koliko često bi trebalo odlaziti na redovne kontrole."
Da je Klinika za vaskularnu hirurgiju preopterećena pacijentima?
"Godišnje uradimo blizu 2.000 rekonstruktivnih operacija i procedura interventno radioloških na krvnim sudovima od glave do pete. Posebno smo uspešni u lečenju oboljenja krvnih sudova vrata - karotida i trbušne aneurizme."
.jpg)
