Izvor: B92, 24.Jun.2011, 12:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto skoro svi osedimo?

Naučnici su identifikovali ključni protein koji koordinira procesom između ćelije folikule kose, koja proizvodi dlaku i čelije koja vlas snabdeva bojom, takozvane melanocite.

"Otkrili smo da je određeni molekularni prelaz neophodan u regulaciji ćelija melanocita - takozvani Wnt prelaz,” rekao je Majumi Ito, asistent profesora na Odeljenju za dermatologiju njujorškog Univerziteta.

Po rečima Ito, kada se Wnt prelaz aktivira, melanociti proizvode pigmet koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kosi daje određenu boju. U trenutku kada nije aktivan, melanociti gube mogućnost da proizvode boju, što rezultira sedom kosom.

Ovo istraživanje je sprovedeno na miševima, ali je vrlo relevantno, s obzirom na činjenicu da su dlaka miša i čoveka veoma slične.

Godine, pol, genetika i etnička pripadnost su osnovni faktori koji utiču na pigment naše kose. Dok muškarci počinju da sede sredinom 30-ih, azijati već u ranim 30-im, a crnci u 40-im, žene se sa tim problemom suočavaju u proseku 5 godina kasnije.

U današnje vreme stres znatno doprinosi fizičkim znacima starenja. Zanimljiva je činjenica da prvo sede dlake na skalpu, zatim one na licu, a poslednje na red stižu dlake na telu. Šišanje kose ili čupanje sedih vlasi ne utiče na process.

Preuranjeno sedenje može biti posledica nekih oboljenja, kao što je nedostatak vitamina B-12 ili niacina (B-3), problema sa štitnom žlezdom ili progerije (genetskog poremećaja koji ubrzava starenje).

Procenat sedih vlasi se u proseku povećava za 20% svake decenije nakon 30-ih godina života.

Nastavak na B92...