Izvor: B92, 14.Nov.2011, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se ježimo od nekih zvukova?
Većina ljudi nije u stanju da podnese zvuk škripanja noktiju po školskoj tabli, a neke i sama pomisao na to užasava.
Zašto nas ovaj i slični zvuci koji paraju uši nagone da se naježimo?
Najnovija studija muzikologa iz Evrope pretpostavlja da je za to odgovoran oblik našeg ušnog kanala.
Istraživanje je obuhvatilo razne eksperimente sa neprijatnim zvucima, kao što je škripa viljuške po tanjiru ili cepanje stiropora. Učesnici su rangirali stepen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smetnji svakog zvuka.
Naučnici su zatim pravili kombinacije i modifikacije zvukova menjajući njihove frekvencije. Polovina ispitanika je bila upoznata sa poreklom zvukova, dok su ih drugi slušali kao deo savremene muzike. Uz to im je meren nivo stresa - puls, krvni pritisak i naježenost kože.
„Najbolnije frekvencije nisu bile najviše ili najniže, već one između 2.000 i 4.000 Hz. To znači da je ljudsko uvo najosetljivije na ove zvuke", rekao je Majkl Eler, profesor medijskog i muzičkog menadžmenta na jednom univerzitetu u Nemačkoj.
On napominje da ljudski govor kao i plač bebe u nekim slučajevima potpadaju pod ovu frekvenciju. Tada mogu biti važni za opstanak, upozoravajući na potencijalnu opasnost u kojoj se nalazi čovek ili novorođenče.
Naša mržnja prema zvuku grebanja po tabli nije bazirana samo na fiziologiji, već i na određenim psihološkim faktorima. Ispitanici u studiji rangirali su kao prijatniji jedan isti zvuk onda kada su mislili da potiče iz muzičke kompozicije (iako njihova tela nije mogao da zavara, jer su se podjednako neježili i jedni i drugi).
Naučnici su zaključili da nas nijedan od ovih iritirajućih zvukova neće nervirati ako ga i unapred saznanjem o njegovom poreklu ne odredimo kao iritirajući.
.jpg)
