Izvor: Mondo, 18.Sep.2012, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaobiđite "divlje" laboratorije
Pored 330 zvanično registrovanih laboratorija, postoji i ogroman broj ”divljih”. Pacijenti kod doktora često dolaze sa više različitih rezultata iste analize.
U Srbiji zvanično radi 230 državnih biomedicinskih laboratorija i više od 100 privatnih. To, međutim, nije konačan broj, jer niko ne zna koliko još laboratorija radi bez registracije, pod krovom privatnih domova zdravlja, poliklinika i drugih ustanova.
Ni pogrešne nalaze niko ne evidentira. A lekari, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << naročito sa najviših nivoa zdravstvene zaštite, gde se uglavnom i postavljaju dijagnoze, tvrde da im pacijenti iz privatnih laboratorija često donose po nekoliko različitih rezultata iste analize.
Profesor dr Nada Majkić Sing, direktor Instituta za medicinsku biohemiju u Kliničkom centru Srbije i predsednik Društva medicinskih biohemičara Srbije, kaže za “Novosti” da se to događa zato što neke privatne laboratorije zapošljavaju nestručan kadar, imaju neodgovarajuću opremu i štede na reagensima.
"Sve laboratorije, i državne i privatne, trebalo bi da rade po istim standardima i da budu pod stalnom kontrolom, ali u praksi to nije tako. Mi imamo uvid koje laboratorije dobro rade, a koje ne, i predlažemo Ministarstvu zdravlja u kojim slučajevima da sprovede stručni nadzor", kaže prof. Majkić Sing.
Pacijent ni po čemu ne može da zna da li je neka laboratorija dobra i može, eventualno, da se rukovodi samo preporukom. Ali bi svakako pre odlaska na analize trebalo da proveri i cenovnik, jer je razlika u ceni iste usluge u dvema susednim laboratorijama i po nekoliko stotina, a od grada do grada i po par hiljada dinara. To se dešava zato što privatnici slobodno formiraju cene, i ništa ih ne obavezuje da svi imaju isti cenovnik.
"Struka puno radi na tome da se podigne nivo kvaliteta biomedicinskih usluga, pre dva meseca smo uradili i nomenklaturu 3.000 usluga za sve vrste laboratorija, ali je definitivno neophodno da država uvede bolju kontrolu", kaže prof. Majkić Sing.
"Ministarstvo zdravlja nikad nije pozvalo stručnjaka da pri otvaranju neke laboratorije da ocenu da li ona ispunjava uslove za rad. Zato se dešava da se oprema pozajmljuje samo za otvaranje, a kasnije se uzorci za analizu šalju u druge laboratorije na obradu. Kod 'šetanja' uzoraka, što mnoge male privatne laboratorije masovno rade, najsporniji je transport, jer u većini slučajeva nije odgovarajući, pa je i to jedan od razloga za dobijanje netačnog rezultata."
U Ministarstvu zdravlja kažu da sve zdravstvene ustanove, pa i laboratorije, redovno kontrolišu bar jednom godišnje. Međutim, kontrola se svodi uglavnom na cene usluga, ne i na njihov kvalitet.
Primetno je i da su analize nešto jeftinije u gradovima gde ima više različitih laboratorija.
Nišlije test na okultno krvarenje u stolici košta više nego Beograđane. Ovu analizu u Beogradu laboratorije rade za 560 do 800 dinara, a u Nišu za 750. U Novom Sadu košta 500, a u Kragujevcu 600.
Razlika u ceni spermograma je još drastičnija: za ovu analizu Nišlije moraju da izdvoje čak 3.000 dinara, Novosađani 2.400, Čačani 2.000, a najjeftinija je u Kragujevcu - 1.000 dinara i Beogradu - od 1.150 do 2.100.
Razlikuju se i hormonske analize. Tako, recimo, analiza T3, T4 i TSH, kojima se proverava rad štitaste žlezde, u Beogradu košta oko 1.500, u Šapcu 1.700, a u Vranju 1.790 dinara.
(MONDO)
.jpg)
