Izvor: B92, 16.Okt.2010, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon u cilju smanjenja pušača
Duvanski dim izaziva velike posledice po zdravlje, a primena Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, koja će početi idućeg meseca mogla bi da utiče na smanjenje broja pušaca, kao i koronarnih bolesti, navode stručnjaci koji se bave kontrolom duvana.
Dr Ana Jovićević, predstavnik Društva Srbije za borbu protiv raka, rekla je na nedavno održanoj radionici "Unapređenje podrške medija politici bez duvanskog dim" da je u Srbiji najučestalije obolevanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od raka pluća i da se svake godine dijagniostikuje 5.300 novih slučajeva obolevanja, od kojih su 90 odsto isključivo posledica pušenja.
"Danas su u Srbiji 38 odsto muškaraca i 30 odsto žena pušači", rekla je Jovićević.
Ona je navela da je smrtnost usled konzumiranja duvana godišnje četiri puta veća od smrtnosti usled saobraćajnih nesreća ili drugih vrsta povreda.
Jovićević ukazuje da svake godine u Srbiji 16.000 osoba umre zbog posledica pušenja, ali i da ohrabruje podatak da se iz godine u godinu smanjuje broj pušača.
U Srbiji u periodu između 2000. i 2006. godine zabeležen je pad stope pušača za 10 odsto kod muškaraca, a za četiri odsto kod žena. Jednu trećinu stanovništva čine pušači, a dve trećine oni koji su pasivno izloženi dimu, a koji takođe snose zdravstvene posledice.
Ona je kazala da u svetu svake godine umre pet miliona osoba od posledica pušenja, a da je svaki drugi od njih u srednjim godinama života.
Zabeleženo je dvadesetak različitih malignih obolenja izazvanih kancerogenim materijama iz duvanskog dima, od kojih je na prvom mestu rak pluća.
Duvan oštećuje srce i krvne sudove, pa je pušenje odgovorno za trećinu slučajeva koronarnih bolesti i infarkta srca, moždanih udara, kao i za poremećaj cirkulacije, takozvanu "pušačku nogu", a na udaru su i disajni putevi.
Prema njenim rečima, najviše muškaraca pušača ima u Avganistanu i Rusiji, dok ih u Švedskoj, kada je reč o evropskim zemljama ima najmanje.
Kada su u pitanju žene, ona je istakla da su ovom poroku najsklonije žene u Nauru, a od evropskih zemalja u Austriji, dok ih je u Maroku i Alžiru najmanje.
Profesor dr Snežana Simić iz Instituta za socijalnu medicinu pri Medicinskom fakultetu navela je da se na smanjenje procenta pušača može uticati na više načina, a da su neki od njih porast cena duvana, zabrana reklamiranja duvanskih proizvoda i edukativne kampanje. Prema njenim rečima, rast cena duvanskih proizvoda je najdelotvornija i najisplativija mera kontrole duvana, a to bi moglo da utiče na manje troškove zdravstvene zaštite, na povećanu produktivnost radnog stanovništva, ali i da pomogne da se manje novca troši na održavanje objekata.
Ona je dodala da poskupljenje cigareta za deset odsto smanjuje učestalost pušenja za 2,5 do pet odsto kratkoročno i za deset odsto dugoročno, a "mladi su mnogo osetljiviji na ovu meru od drugih, pa je kod njih smanjenje učestalosti pušenja za dva do tri puta veće nego kod odraslih".
Pušači u Srbiji za godinu dana potroše za cigarete onoliko kolika su sredstva kojima godišnje raspolaže Republički zavod za zdravstveno osiguranje za celokupnu zdravstvenu zaštitu stanovništva.
Na skupu je bilo reči i o primeni Zakona o zaštiti stanovništva od duvanskog dima, koja bi trebalo da počne od 11. novembra, a kojim je predviđeno razdvajanje ugostiteljskih objekata na pušačke i nepušačke, kao i oštrija kontrola inspekcijskih službi.
Govoreći o zakonskoj regulativi dr Srmena Krstev iz Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović" kazala je da je Zakon o zaštiti izlozenosti stanovništva duvanskom dimu stupio na snagu 15. maja ove godine, ali da je postojao rok od 180 dana za pravna lica i preduzetnike da svoj rad usklade sa tim aktom.
Tim zakonom, koji je usklađen sa svim propisima EU, kako je Krstev navela, predviđena je zabrana pušenja na svim javnim i radnim mestima.
Prema njenim rečima, izuzetak za otvaranje posebne prostorije predviđen je za ustanove socijalne zaštite za smeštaj nepokretnih i teško pokretnih osoba, specijalne bolnice za lečenje psihijatrijskih bolesnika, ustanove i odeljenja palijativne nege, kao i ustanove za izvršenje zatvorskih kazni.
Posebna prostorija ne može se otvoriti u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i vaspitanju, društvenoj brizi o deci, socijalnoj zaštiti i kulturi, sportu i rekreaciji.
Predviđeno je da sanitarna inspekcija obavlja nadzor svih mesta u kojima je zabranjeno pušenje, a ostale inspekcije u okviru svojih zakonskih ovlašćenja.
Kazne za preduzeća, ustanovu ili trgovinsko-uslužne objekte iznose od 500.000 do milion dinara, 30.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice (direktora, vlasnika, upravnika), a od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i 5.000 fizičko lice koje krši zabranu pušenja.
"Osim sankcionisanja, politika bez duvanskog dima utiče na smanjenje pušenja kod mladih, smanjeno oboljevanje od srčanih bolesti i utice na povećano odvikavanje od duvana", navela je Krstev moguće prednosti primene tog zakona.
Ona je istakla da je to značajano za kompletno poboljšanje zdravlja stanovništva, a posebno može uticati na smanjenje koronarnih bolesti.
"Sve više podataka ukazuje da potpuna zabrana pušenja na radnim i javnim mestima dovodi do smanjenog priliva pacijenata u bolnicu zbog infarkta miokarda za 10 do 20 odsto", kazala je Krstev.
Na skupu je takođe rečeno da prema nacionalnom istraživanju zdravlja stanovnika Srbije iz 2006. godine, zastupljenost pušenja među lekarima iznosi 31,1 odsto, među medicinskim sestrama 48,1 odsto, a među nemedicinskim osobljem 45 odsto.
Kada je reč o trudnicama, istraživanje pušenja kod njih i porodilja u Srbiji iz 2008. godine pokazalo je da u proseku jedna trećina trudnica puši pre začeća, 37 odsto puši u nekom periodu trudnoće, a 31 odsto puši šest meseci nakon porođaja.
Jednodnevni seminar i radionica "Unapređenje podrške medija politici bez duvanskog dima: u susret novom Zakonu o zaštiti stanovništva od duvanskog dima" održan je u hotelu "Kaštel" u organizaciji Komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja i Društva Srbije za borbu protiv raka.
