Izvor: B92, 20.Jan.2013, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagađenje vazduha utiče na astmu
Pojačano zagađenje vazduha, koje u mnogim gradovima Srbije u zimskim mesecima uveliko prelazi dozvoljene granice, izaziva pogoršanje brojnih bolesti a posebno ugrožava astmatičare, upozoravaju stručnjaci u emisiji Puls nacije.
U Srbiji se broj obolelih od astme u protekloj deceniji udvostručio. Jedan od uzroka oboljevanja je i zagađen vazduh. Iako je još 2009 godine Vlada Srbije donela akcioni plan o zaštiti životne sredine, upravljanje kvalitetom vazduha daleko je od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zadovoljavajućeg, upozoravaju stručnjaci. Brojni zagađivači ispuštaju i veoma otrovne materije u vazduh.
"Azotni oksidi, sumporni oksidi, tzv. prizemni ozon koji nije primarni zagađivač nego se javlja kao reakcija ovih jedinjenja na nivou zemlje koji je vrlo opasan, pored toga je i otrovan a ono što dominira i što je izuzetno važno to su takozvane ultrafine čestice koje se izdvajaju iz sagorevanja pre svega dizela. Ovde bih potencirao i tačkaste zagađivače kao sto su dimnjaci i toplane" objašnjava Žarko Stevanović, naučni savetnik u Institutu „Vinča“.
U Srbiji čak svako šesto školsko dete ima neki oblik astme. Lekari upozoravaju da je kod dece u Srbiji astma lošije kontrolisana zbog nedovoljne edukovanosti roditelja ali i lekara. Mali astmatičari u Srbiji čak tri puta češće izostaju sa nastave od vršnjaka u razvijenim evropskim zemljama.
"Astma se i leči na osnovu stepena kontrole jer je veoma promenljiva i nepredvidiva bolest To je bolest koja je uslovljena nasleđem i faktorima spoljašnje sredine koji su izuzetno promenljivi. Genetski materijal, odnosno nasledni materijal reaguje na sve faktore spoljašnje sredine i može doći do blagog, srednje tesšog, teškog pogorsanja astme iznenada. Zbog toga je i veoma teško uspostaviti kontrolu" dodaje Snezana Radić, pedijatar pilmolog.
Dobra kontrola bolesti presudna je i za trudnice koje imaju astmu. Iz neznanja i pogrešnog uverenja da bi lekovi za astmu mogli nauditi plodu, mnoge od njih prestaju sa uzimanjem terapije što dovodi do naglog pogoršanja bolesti i direktno ugrožava i trudnicu i bebu.
Branislava Milenković, predsednica Republičke stručne komisije za hronične bolesti disajnih puteva kaže: "Problem je manjak kiseonika, koji se javi u krvi trudnice u pogoršanju astme. To svakako škodi bebi, škodi njenom razvoj, pa čak može i da ugrozi plod. Zato je jako važno da trudnica shvati da tu bolest mora da leči posebno u periodu trudnoće. Kod jedne trećine trudnica se astma i pogorša u trudnoći".
Lekari upozoravaju da je veća briga potrebna i mladim astmatičarima u pubertetu i starijima od 65 godina. U svetu od astme boluje više od 300 miliona ljudi, a stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da bi broj obolelih do 2025. mogao porasti za još 100 miliona. Upravljanje kvalitetom vazduha navodi se kao važna mera prevencije.
