Izvor: Mondo, 04.Jun.2018, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravite na 10.000 koraka dnevno...
Taj broj koraka, 10.000, važio je za "magičan" broj, tj. smernicu koliko treba da hodate dnevno da biste bili zdravi i fit. Ispostavilo se da ne morate da hodate toliko...
Zdravstveni stručnjaci kažu da nije potrebno da napravite 10.000 koraka dnevno, već da je dovoljno da energično hodate 10 minuta dnevno kako biste bili zdravi.
Oni žele da ljudi povećaju intenzitet hodanja, umesto da se fokusiraju samo na distancu koju prelaze.
Deset minuta energičnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << hodanja, što je oko 1.000 koraka, smanjuju rizik od rane smrti za oko 15 odsto, kažu stručnjaci iz Javnog zdravlja Engleske.
Veliki broj ljudi fizički neaktivan, tj. da imaju manje od 30 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, a kao razlog za to navode da nemaju vremena ili da su previše umorni.
Zdravstveni stručnjaci kažu da je energična šetnja jednostavan i efikasan način da se ubrza rad srca i da se poboljša opšte zdravlje.
Zvanična preporuka za odrasle je da imaju barem 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, kako bi smanjili rizik od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i nekih vrsta raka.
"Svakodnevne obaveze i pritisci znače da nam vežbanje nije primarno, ali uvođenje kratke, energične šetnje u dnevnu rutinu je jednostavan način da budete fizički aktivniji", kaže profesor Pol Kosford.
"Desetominutna šetnja će ubrzati rad srca, popraviti raspoloženje i smanjiti rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema", tvrdi on.
Ove preporuke došle su nakon rezultata studije koja je pokazala da stariji ljudi koji energično hodaju imaju 53 odsto manje šanse da umru od srčanog udara ili infarkta, u odnosu na one koji lagano šetaju.
Takođe, kod ljudi svih uzrasta, hodanje prosečnom brzinom između 1,3 i 1,9 metara u sekundi, smanjuje rizik od iznenadne srmti za više od 20 odsto u periodu od 15 godina, pokazalo je istraživanje.
"Male, često jednostavne, promene u životnom stilu mogu da imaju ogroman uticaj na naše zdravlje", kaže profesor Helen Stouks-Lampar.
Ona dodaje da je kod mnogih ljudi kod kojih su se razvila dugorona zdravstvena stanja, uključujući srčane bolesti i dijabetes tipa 2, razlog za ta stanja nedovoljna fizička aktivnost.
.jpg)
