Izvor: S media, 01.Maj.2011, 15:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za jedan sat pročitajte 180 stranica!
Škola intelektualnih veština – za brže čitanje, učenje i pamćenje. Među polaznicima i jedan 85-godišnjak
Ako u autobusu, kafiću, na klupi u parku ugledate osobu koja okreće stranice knjige, ali takvom brzinom da vam se čini da prelistava slikovnicu, a ne ozbiljnu knjigu, nemojte da pomislite da je reč o triku ili šali. Verovatno ste naišli na osobu koja je prošla kroz „Školu intelektualnih veština“, u kojoj je naučila da brzo čita i uči.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Škola je počela sa radom 2009. godine, a prvi polaznici bili su talentovana deca koja potpadaju pod regionalni Centar za talente Beograd 2. Neka od te talentovane dece uspevaju da u minuti pročitaju više od 4.000 reči i upamte 90 odsto sadržaja.
Zamislite koliko im to olakšava život u vremenu kada smo zatrpani informacijama i novostima, ako se zna da je prosek čitanja oko 150 reči u minuti! Polaznici, međutim, nisu samo talentovana deca, već svi koji žele da unaprede kvalitet svog učenja, a kroz svet veština vodi ih autor programa, predavač i trener Igor Rakić.
Brzo čitanje i učenje savladao je na prvoj godini studija, a sami procenite koliko mu je to pomoglo – Pravni fakultet završio je sa desetkom! Danas mu nekadašnji polaznici „Škole intelektualnih veština“, a do sada ih je bilo hiljadu, šalju SMS-ove i obaveštavaju ga da su na nekom ispitu dobili najvišu ocenu, imaju i svoju „Fejsbuk“ grupu... Broj „brzih čitača“ uskoro će se uvećati, jer je 15. aprila otvoren konkurs za stipendiranje sto maturanata osnovne i srednje škole, kao i sto studenata završne godine, i na njega se, otkriva Igor Rakić, možete prijaviti u narednih mesec dana.
* Pismenost danas ne podrazumeva samo da umete da pišete i čitate, već da ste u toku sa novim tehnologijama i informacijama, jer je to neophodno za intelektualni razvoj, zar ne?
-PISA test, kojim se meri funkcionalno znanje, jer nije dovoljno da znate nego da to znanje upotrebite, pokazalo je da smo „papagajska“ nacija. Od 54 testirane zemlje, mi smo na 48. mestu. Imamo veliko reproduktivno znanje, ali ne umemo da ga primenimo. Takva je metodologija obrazovanja. Recimo, neko završi Pravni fakultet i nema pojma šta je tužba, ali zna šta je rekao Žan Žak Ruso.
* Zašto većini učenje ide teško? Da li je moguće učiniti ga lakšim?
- Ljudi ne vole da uče, jer kada nam nešto ne ide dobijemo negativan emocionalni fitbek, „smorimo“ se, to izazove niz fizioloških i neuroloških reakcija, pa sledeći put sve naše resurse i koncentraciju, motivaciju, razumevanje, prisećanje - „usidrimo“ u sebi jako neprijatnim osećajem i odjednom ništa ne možemo da zapamtimo. Niko nas nije naučio kako se uči. Pre 40 godina išlo se u školu, učilo, radilo i sa tim znanjem odlazilo u penziju. Danas je drugačije. Ideš u školu, učiš nešto što ti neće biti potrebno, a onda dođeš na posao i moraš stalno da se edukuješ da bi ostao u toku. I deca i odrasli nalaze se u bunilu, jer ima mnogo informacija, gradiva... Zato ljudi u inostranstvu pronalaze načine kako da to usklade. U Americi je školu za ubrzano učenje prva osnovala Evelin Vud, poznata po tome što je bila Kenedijev savetnik. Ona je napravila kovanicu „brzo čitanje“.
Čitanje Kafke pojačava inteligenciju
Deca koja čitaju bolje komuniciraju
Knjige za plažu
* Kako da što efikasnije čitamo i pamtimo?
- Važno je znati da naše oko vidi tako što fotografiše 860 slika u sekundi. Zatim, sve što ikada vidimo, dodirnemo ili pomirišemo, negde uskladištimo, ali bacimo duboko u neku podrumčinu, pa toga ne možemo da se setimo. I, pouzdano se zna da tokom života iskoristimo samo tri odsto svojih intelektualnih potencijala. Dakle, imamo ogroman biološki potencijal, a nikakav učinak. Mozak radi prirodno brzo, ali veština koju imamo je primitivna. Deca su kao sunđeri koji odlično pamte, ali osim što im se desi škola u kojoj malo otupe, njihov mozak prolazi kroz proces koji se zove specifikacija određenih delova mozga za određene vrste operacija. Tako leva hemisfera preuzima logičko-racionalne funkcije, a desna intuitivno-kreativne. Ili, leva preuzima reči, gramatiku, jezik, matematičke operacije, detalje, odnosno sve dosadne stvari. Desna preuzima kreativnost, intuiciju, maštu, boju, slike, ritam, muziku, kretanje, kontrolu emocija... Kada čitamo klasičan tekst svi resursi leve hemisfere su angažovani, a desna nema posla, pa radi ono što može - mašta, odnosno smeta. Dok gledamo film imamo super koncentraciju, jer su uključene obe hemisfere. Najbolje je kada su leva i desna hemisfera sinhronizovane.
* Dobro, to je cilj, ali kako do njega stići?
- Ceo proces učenja podelili smo u nekoliko faza. Prvi je prijem informacija, drugi je njihovo razumevanje i pravljenje mreže znanja, treći je selekcija (odvajanje bitnog od nebitnog), četvrti - pamćenje, peti pamćenje i prisećanje, šesti – upotreba znanja u prezentaciji, na ispitu... Sve te procese podelili smo u tri segmenta: prvi se fokusira na tehniku čitanja i to je najmotivacioni deo jer ljudi posle samo dva dana čitaju barem dvaput brže, sa istim, ili većim stepenom razumevanja, drugi deo je strategija učenja i memorija, a treći je komunikacioni i bavi se psihičkim distorzijama - tremom, nedostatkom pažnje... Kada ljudi dođu na trening dobiju test koji treba da pokaže koje sve probleme imaju u čitanju. Taj test iz opšte kulture pročitaju svojom brzinom, posle toga odgovore na detaljna pitanja i dobijemo njihov rezultat, odnosno koliko tačno reči u minuti čitaju, ali i koliko razumeju i pamte to što čitaju. Prosečna brzina je od 150 do 180 reči u minuti i u proseku se prisećaju 40 odsto onoga što su pročitali. Postoje oni koji čitaju znatno sporije, pa definišemo koji su problemi doveli do toga i krećemo sa rešavanjem problema. Recimo, jedan od mehaničkih problema jeste što bi oko kada čitamo trebalo da prati tekst, ali mi svesno ne možemo da pratimo pokrete našeg oka. Svako dete intuitivno počne da podvlači rukom i to mu oduzme oko dve-tri sekunde po redu. Zato radimo motorički trening da bismo optimizovali pokret oka, posle čega već čitaju 15-20 odsto brže.
* Drugi deo treninga je perceptivni. Od čega se sastoji?
- Izmislili su ga američki vojni vazduhoplovci, dok nije postojao radar. Na ekranima su im izbacivane slike domaćih i stranih aviona i oni su pritiskali taster sa odgovorima. Onda su to pokušali da preuzmu i obaveštajci, ali da primene na reči, pa su napravili tehniku fotočitanja. Primetili su da bilo koja reč može brže da se percipira, dekodira, a to je moguće i sa pasusom, a za šest meseci intenzivnog treninga i sa celom stranom. Ali, po prestanku treniranja njihova brzina se vraćala na početak. Mi to koristimo kao teretanu za čitanje. Polaznici razviju određenu brzinu i onda ih učimo kako da zadrže nešto od toga. U čitanju koristimo i vežbu za defokusirani pogled. Kada defokusiramo pogled možemo gotovo bez pomeranja očnih jabučica da uhvatimo ceo tekst.
* Ko su vaši polaznici, koliko godina imaju, koje profesije preovlađuju, ko prednjači?
- Ima dosta dece, a najstariji je bio deda Cvetko, 85-godišnjak koji kupi brdo knjiga i ode na Kosmaj da čita. Ipak, mrtva trka je između studenata koji dolaze sami, naročito pred ispitne rokove, i srednjoškolaca koje dovode roditelji. Najviše ima studenata medicine, farmacije i prava. Deca, naravno, prave najveće pomake u svemu, jer odrasli imaju određeni sklop uverenja, sećanja, vrednosti koji ih sprečavaju da budu genijalni. Kad detetu kažete da nešto uradi, ono to i uradi. Mali Marko od 11 godina došao je sa brzinom od 120 reči, a na kraju je imao 1.200 reči u minuti! A za odrasle na treningu potrošimo mnogo vremena objašnjavajući im zašto nešto moraju da učine. Uveravamo nekoga da može nešto da uradi, na primer da pročita stranu za 20 sekundi, znači tri strane za minut, ili 180 strana na sat. Ljudi koji su otvoreniji uspevaju da čitaju deset puta brže nego što su ranije. Ali, u toku naredne tri nedelje svakog dana treba da vežbaju po 15 minuta određene vežbe iz percepcije, koordinacije očnog sistema. Posle toga to postaje njihova navika.
* Stižu ispitni rokovi. Recite studentima kako da uče.
- Pogrešno je učiti klasičnim metodom, induktivnim putem, sastavljajući celinu od niza detalja, jer mozak ne radi tako. On, kada vidi zgradu, vidi je celu, pa tek onda detalje. I svako dete kada uči, uči deduktivno. Čitanju i učenju treba, dakle, pristupiti od opšteg ka posebnom. Imamo nekoliko nivoa čitanja - prvi je pregledanje sadržaja i indeksa pojmova, druga faza je strukturno čitanje kadarazvijamo police u koje će doći znanje. Na kraju dolazi analitičko čitanje. Ono je kod nas obično prvo, pa se zagušimo informacijama i posle tri sekunde bacimo knjigu. A kada imamo police, onda samo po njima ređamo detalje, što mozak jednostavno prihvata. To je čitanje po dubinama.
* Koliko treba učiti?
- Istraživanja pokazuju da učenje u cugu nikada ne sme da traje duže od 45 minuta. Ako ga organizujemo tako da učimo pola sata do 45 minuta, pauziramo od pet do šest minuta, pa nastavljamo učenje po segmentima, štedimo oko 20 odsto vremena. To je osmišljeno pre 200 godina i primenjeno svuda u svetu. Ne treba zagrejati stolicu!
* Koliko traje pažnja?
- Tri minuta. Da bismo ostali zainteresovani, svaka tri minuta moramo da pravimo miks - malo čitam, malo pamtim, malo razmišljam. Deca današnjice uče, četuju na „Fejsbuku“, komuniciraju porukama, slušaju muziku i gledaju TV. Njihova pažnja je veoma rasuta i traje tri minuta. Pažnja njihovih roditelja je trajala 15 minuta, jer nije bilo toliko informacija. Oni koji uče treba da znaju da, ako u toku 24 sata ne ponove ono što su radili juče, zaboraviće 80 odsto. Spremaš ispit, učiš i sve super znaš, ali ako ne ponoviš tri dana, sav trud je uzaludan. Bolje je da učiš dva sata, pa da ponoviš, nego deset sati bez ponavljanja.
* Kako ih motivisati na početku studija kada diploma deluje daleko?
- Postoji poslovica: „Čovek može da pojede celog slona, zalogaj po zalogaj.“ To važi i za učenje i za bilo koji životni projekat. Ako hoćeš da budeš uspešan, razdvoj veliki cilj na male ciljeve. Kad se postavlja cilj u učenju, on se postavlja za svaki segment. Kad završiš, reci: „Ovo sam naučio, bravo majstore!”
* Poručite nešto onima koji ne vole da uče?
- Učenje je veština, a svaka veština se uči. Ako je za većinu učenje mučenje, dobro je što su naučili da se muče. Sad samo treba da nauče kako se uči. A to je jednostavno, jer učenje je zanat, sled događaja, ponašanja, misli, emocija, a sve to donosi rezultat.
Novosti
