Izvor: Politika, 04.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZORICA PLAVŠIĆ
Zdravstveni stručnjaci širom sveta prihvataju činjenicu o postojanju globalne epidemije upotrebe duvana. Prevalencija pušenja u Srbiji je prema istraživanjima u 2000. godini bila među najvišim u Evropi sa 46,0 odsto muškaraca i 30,9 odsto žena aktivnih pušača da bi se 2006. godine broj pušača smanjio na 39,7 odsto muškaraca i 30,5 odsto žena koje aktivno puše.
Zastupljenost pušenja među mladima je takođe visoka: 54,7 odsto mladih uzrasta 13–15 godina je probalo cigarete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od toga 31,3 odsto do navršene 10. godine života. Prema istom istraživanju 16,8 odsto devojaka i 15,5 odsto mladića su aktivni pušači. Nevoljna izloženost mladih duvanskom dimu (tzv. pasivno pušenje) izuzetno je velika (97,4 odsto) i predstavlja ozbiljan javni zdravstveni problem .
Iako bi zdravstveni radnici trebalo da imaju ključnu ulogu u prevenciji i odvikavanju od pušenja, učestalost pušenja među njima je visoka. Prema istraživanju sprovedenom 2001. godine na Kliničkom centru Srbije, 37 odsto lekara i više od jedne polovine medicinskih sestara i tehničara (52 odsto) su pušači.
Duvanska industrija skriva činjenicu da su cigarete i neki drugi proizvodi koji sadrže duvan napravljeni tako da brzo stvaraju i održavaju zavisnost. Zato se u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti pušenje svrstava u bolesti zavisnosti pod šifrom F 17.2. Naučnici tvrde da je zavisnost od nikotina jednaka stepenu zavisnosti od heroina. Mnoge komponente koje sadrže duvanski proizvodi kao i dim koji stvaraju farmakološki su aktivne, toksične, mutagene i kancerogene supstance.
Postoje jasni naučni dokazi da deca čije su majke pušile tokom trudnoće kasnije u životu češće imaju zdravstvene i razvojne probleme.
Sastav duvanskog dima je skoro isti i i pri udahu i izduvavanju dima. Tako su svi oni koji dugo borave u prostoriji gde se puši izloženi štetnom efektu duvana. Oni su pasivni, nevoljni pušači. Ukoliko nepušač svakodnevno provodi osam sati na radnom mestu u zadimljenoj prostoriji on će oboleti od istih bolesti kao i pušači.
Većina pušača uglavnom ne vodi računa o tome da zadovoljavanjem svoje želje ugrožavaju život nepušača u svojoj okolini, dece, kolega, komšija, prijatelja. Vrlo često se ponašanje pušača opisuje kao agresivno u odnosu na nepušače što je u većini slučajeva tačno. Kolege često puše u kancelariji iako znaju da njihovom kolegi duvan smeta i pogoršava njegovo zdravstveno stanje.
Jedan od glavnih ciljeva Strategije za kontrolu duvana glasi: "Snižavanje zastupljenosti pušenja je jedna od najvažnijih javnozdravstvenih mera koju je neophodno primeniti u cilju unapređenja zdravlja 7,5 miliona stanovnika Republike Srbije."
Mediji i javne ličnosti imaju veliku ulogu u promovisanju stila života i navika. Odskora mediji se pridržavaju zakona o zabrani reklamiranja duvanskih proizvoda.
Javne ličnosti većinom ne shvataju koliki uticaj ima na mlade njihovo ponašanje pred kamarama, u javnosti. Njihovi mladi obožavatelji ih kopiraju u svemu pa i u pušenju cigareta. Nažalost skoro sve estradne zvezde, pevači, glumci pa i sportisti puše na javnim mestima, kada daju intervjue. Voditelji emisija, urednici dnevnih i nedeljnih novina trebalo bi izričito da zahtevaju da sagovornik ne puši u toku snimanja intervjua.
Pušenje je moguće ostaviti i to potvrđuju milioni bivših pušača širom sveta.
Lekar
[objavljeno: ]
.jpg)
