Izvor: B92, 29.Mar.2014, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Volela bih da imam rak dojke"
Ovim rečima je započela svoju kampanju za podizanje svesti o raku pankreasa Keri Harvi.
Pankreas je žlezda smeštena iza stomaka gde se rebra sreću sa grudnom kosti. On proizvodi digestivne enzime i pomaže u varenju hormona i proizvodi enzim insulim koji kontroliše nivo šećera. Više od 65% pacijenata koji dobiju dijagnozu raka imaju više od 70 godina. Muškarci su češće pogođeni od žena. Klasični simptomi su bol, žutica, gubitak kilograma, dijabetes i mučnina. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Operacija je često jedini način da se rak pankreasa odstrani ali je moguće obaviti u svega 15-20% slučajeva.
Keri Harvi iz Čičestera je preminula u 24. godini. Umrla je svega godinu dana pošto je dobila dijagnozu ove brutalne bolesti, piše Dejli mejl.
Patila je od pankreatskog neuroendokrinog tumora, istog od koga je umro i osnivač kompanije Apple Stiv Džobs. Harvijeva je bila lice poslednje kampanje koja se bavila rakom pankreasa i koja je bila popriličino kontroverzna.
Činila je tri pacijenta koja umiru od raka pankreasa koji izjavljuju: "Volela bih da imam rak dojke" i "Voleo bih da imam rak testisa". Ideja kampanje jeste podizanje svesti o veoma malom procentu preživljavanja ove vrste raka.
Nekoliko nedelja pre smrti, Harvi je ispričala svoju priču na nacionalnoj televiziji i tako skrenula pažnju da svega 3% ljudi pobedi rak pankreasa i nastavi da živi.
Njen muž nastavio je njenu borbu peticijom za osnivanje fonda koji bi sakupljao novac za dalja istraživanja u cilju pronalaženja leka za ovaj tip raka.
Za razliku od raka dojke gde preživi 85% pacijenata i raka testisa gde preživi 97% muškaraca, u ovom tipu raka stopa preživljavanja od svega pet godina je 3%.
"Naravno da bih volela da imam rak dojke, zbog bolje stope preživljavanja. Imam tumore u grudima, ruci pa i u glavi", objasnila je Keri Harvi ideju kampanje pred smrt.
Sve je počelo vrlo tiho - zaboleo je stomak u decembru 2012. godine. Pomislivši da su u pitanju menstrualni grčevi, nije reagovala. Međutim bol se pogoršao i proširio na levu stranu njenih rebara.
Januara 2013. godine, bol je postao toliko nepodnošljiv da je otišla kod lekara u bolnici gde je radila kao administrativni radnik.
Dobila je lekove protiv bolova ali je bol postajao sve gori u naredne dve nedelje. Koža je jako svrbela toliko da se ujutru budila sva u poderotinama.
Pet meseci kasnije, kada su se simptomi progresivno pogoršali, probudila se jedno jutro vrišteći od bolova i tada je dobila dijagnozu raka pankreasa.
Tada joj je urađen ultrazvuk, potom skener i utvrđeno da ima rak. Obzirom na to da joj je jetra bila veoma otečena, prvo su pomislili da je u pitanju rak jetre.
Tek kasnije su utvrdili pravu dijagnozu i to u 4. stadijumu kada se proširio na jetru i kosti.
"Nisam mogla da verujem šta me je snašno. To nije bio deo mog plana. Bila sam mlada, sa dobrim poslom, imala divnog dečka za koga sam htela da se udam i rodim decu", rekla je Keri.
Tumori nisu mogli da budu odstranjeni hirurški pa joj je data hemioterapija.
Ubrzo je prebačena na palijativnu negu jer pomoći nije bilo.
