Izvor: N1 televizija, 20.Dec.2016, 13:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Više od četvrtine đaka prvaka u Srbiji predgojazno i gojazno

Više od 25 odsto dece u Srbiji, uzrasta od šest, sedam i osam godina, je predgojazno i gojazno, rekao je u Novom danu dr Sergej Ostojić, rukovodilac projekta "Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje". On objašnjava da je to samo deo poražavajućih podataka koji otkrivaju pogrešne izbore kada su ishrana i aktivnost u pitanju.

Dr Ostojić kaže da je ključno što se gojaznost kod dece povećava kako odrastaju i stare, pa predgojazna i gojazna deca postaju gojazni ljudi, >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << a oni žive kraće i imaju lošiji kvalitet života.

Kada je u pitanju odraslo stanovništvo, preko 50 odsto je predgojazno i gojazno, a 700 hiljada građana Srbije je obolelih od dijabetesa. Gost Novog dana dodaje da veliki broj ljudi i ne zna da ima dijabetes.

Tu nije kraj negativne statistike. Prema podacima iz 2016. godine 2,5 miliona građana ima visok pritisak, a Srbija je prva u Evropi po broju osoba umrlih posle 50. godine zbog kardiovaskularnih bolesti.

Dr Ostojić kaže da je glavni krivac ovakve situacije to što pravimo pogrešne izbore kada su ishrana i aktivnost u pitanju. On ističe da ne postoji kontinuirana edukacija o ovim temama, a posle završetka srednje škole stanovništvo više nema redovnu fizičku aktivnost, a o zdravlju se informiše iz medija koji, kako kaže, plasiraju mnošto informacija obojenih pseudonaučnim podacima.

"Tako je jednog dana mleko zdravo, a drugog dana nije. Jednog dana treba da izbacite hleb iz ishrane, a drugog dana ne treba. Nemamo strategiju koja bi formulisala šta je zdravo", objašnjava dr Ostojić.

Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke zbog toga je pokrenuo projekat "Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje", čiji je cilj objavljivanje vodiča 2017. godine koji će kao popularno štivo građanima dati smernice kako da se pravilno hrane i održavaju fizičku aktivnost. U vodiču će se nalaziti nutritivni saveti, stručni tekstovi o različitim dijetama i vegetarijanskoj ishrani.

"Cilj vodiča je da se targetira na najveći problem - hronično nezarazne bolesti, a to su gojaznost, dijabetes, hipertenzija, karcinomi", kaže dr Ostojić.

Kada je fizička aktivnost u pitanju, on naglašava da je potrebno 150 minuta aktivnosti nedeljno. Ističe da to ne treba i ne mora biti odlazak u fitnes centar, već je dovoljno peške ići na posao, usisavati stan, brzo hodati, šetati redovno ljubimca.

"Nije neophodno i potrebno da se celo stanovništvo preseli u fitnes klubove. Pre 30 godina nije bilo fitnes klubova, a bilo je manje gojaznih. Smanjili smo habitalnu aktivnost, više ništa ne radimo. Dete ne bi trebalo više od dva sata dnevno da provede u sedenju pred televizorom, igranju igrica na telefonu ili računaru, a u Srbiji deca to rade preko šest sati dnevno. To dovodi do gojaznosti i drugih posledica", objašnjava dr gost Novog dana.

Govoreći o ishrani, on ističe da nema zabranjenih namirnica, ali treba biti umeren.

"Ne znamo šta je problem kada je ishrana u pitanju. Podaci o tim temama datiraju još iz Jugoslavije. Ono što je treba uraditi je smanjiti unos soli, koji je direktan faktor rizika od hipertenzije, smanjiti unos kalorija, masti i masnih proizvoda i slatkiša. To ne znači da se ne može pojesti povremeno, ali onos te hrane treba biti umeren i povremen", zaključuje dr Ostojić.

Nastavak na N1 televizija...