Izvor: B92, 02.Jun.2010, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vežbama disanja protiv alergija
Proleće i leto su godišnja doba kojima se deca najviše raduju jer donose toplije dane, veću aktivnost i duži boravak napolju. Međutim, sve je veći broj mališana, ali i odraslih osoba, koje upravo u ovom periodu dobijaju simptome i znake bolesti gornjeg, donjeg ili oba dela disajnih puteva.
Simptomi
- Dete može danima da se oseća „slomljeno", umorno i bolesno i da ima simptome kao što su kijanje, svrab ili osećaj peckanja u nosu, glavobolju, suzne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oči, kašalj, otežano disanje, „sviranje", škripanje i bol u grudima, nedostatak vazduha i brzo zamaranje. Ako uz sve ovo dete nema temperaturu, slabo reaguje na klasičnu terapiju antibioticima, problemi traju stalno, ponavljaju se često tokom godine ili uvek u istom periodu godine, trebalo bi obaviti preglede i alergijska ispitivanja u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama - kaže dr Snežana Radić, pedijatar-pulmolog.
Prevencija
Iako ne možemo da sprečimo pojavu alergijskih oboljenja, možemo da utičemo na umanjenje simptoma ili njihov izostanak u rizičnoj sezoni. Prema rečima naše sagovornice, prvo treba pokušati s uklanjanjem alergena unutrašnje sredine na koji je osoba osetljiva ili da pokušamo da izbegnemo izlaganje spoljašnjim alergenima kada su oni u najvećim koncentracijama. To su najčešće poleni trava i drveća u proleće, kao i poleni korova od juna do oktobra. Oni su široko rasprostranjeni i s njima smo stalno u kontaktu.
- Kada je reč o polenu, potrebno je da dete što je moguće više boravi u zatvorenom prostoru. Roditelji bi trebalo da tokom noći provetre stan, a već rano ujutru da zatvore prozore, jer tada količina polena počinje da raste, a najveća je polovinom dana. Idealno bi bilo da se dete igra predveče. Pošto je praktično nemoguće da dete ne izlazi napolje, po povratku kući treba skloniti odeću, a dete istuširati i oprati mu kosu pre spavanja - savetuje dr Snežana Radić.
Bez panike
Ako se reaguje na vreme i terapijom blokiraju alergeni, čak i ne mora da dođe do alergijske reakcije. U slučaju da se nije na vreme počelo s terapijom, potrebno je mnogo više truda i vremena kako bi se smirile tegobe.
Roditelji moraju detetu da daju lek, da ga smire i svojim ponašanjem pokažu da je sve u redu.
- Panična reakcija roditelja je očekivana ukoliko se problem s disanjem kod dece javi prvi put. Ali ako dete već ima probleme i utvrđenu terapiju sa pulmologom i pedijatrom, potrebno je da roditelji čim se jave problemi kod kuće detetu daju terapiju kako bi opustili disajne puteve. U okviru naše ustanove sa roditeljima se prolazi edukacija u kojoj ih učimo kako pravilno da izvode vežbe kojima se detetu olakšava disanje u takvim situacijama - kaže doktorka Radić.
Takođe, deca se obučavaju da savladaju tehnike disanja i relaksacije. I pre nego što se jave promene potrebno je da imaju sve pripremljene lekove kako bi se što brže raširili disajni putevi - inhalator i komoru sa sprejom.
Fizička aktivnost
Veoma je bitno da dete koje ima probleme sa disanjem bude fizički aktivno. Doktori su ti koji treba da, u skladu sa uzrocima pojave problema pri disanju, s roditeljima i detetom učestvuju u odabiru odgovarajućeg sporta za dete. Ukoliko su deca alergična na unutrašnje alergene (grinje), savetujemo da se bave sportom u prirodi, i suprotno. Ako dete ima teškoće i s unutrašnjim i sa spoljašnjim alergenima, preporučuje se plivanje.
- Ako se alergija ne kontroliše ili nismo svesni da dete zbog nje ima zdravstvenih problema, dete neće moći da bude previše aktivno i po tome ćemo znati da nešto nije u redu. Tada je najvažnije reagovati, odrediti terapiju u skladu s problemom koji prouzrokuje teškoće i kasnije bavljenje sportom je time omogućeno - ističe naša sagovornica.
Kod neke dece dolazi do reakcije na fizički napor, a to se uglavnom događa ukoliko su osetljiva na polene koje više udišu prilikom napora. Isto tako, postoje i ona deca koja pri fizičkom naporu nemaju problema, a imaju astmu, tako da ne možemo reći da ima pravilnosti u pojavljivanju problema.
Statistika
U proteklim decenijama došlo je do porasta učestalosti alergijskih bolesti u celom svetu. One se javljaju u epidemijskim razmerama i postaju sve veći svetski zdravstveni problem. Najučestalije alergijsko oboljenje je alergijski rinitis.
- 500 miliona ljudi boluje od alergijskog rinitisa, a 40 odsto, oko 200 miliona, čine deca
- od 15 do 17 odsto osoba u našoj zemlji boluje od alergijskog rinitisa
- 25 do 38 odsto osoba s alergijskim rinitisom boluje i od astme, a više od 85 odsto odraslih osoba s astmom ima i alergijskih rinitis
- u 60 do 85 odsto slučajeva, rinitis prethodi astmi i može se smatrati faktorom rizika za kasniju pojavu ove bolesti
Zagađenje povećava broj obolelih
Veoma je važno kod osoba s astmom istovremeno lečiti i rinitis jer on bitno doprinosi pogoršanju kliničke slike i daljeg toka astme. Ova bolest je u visokom procentu alergijske prirode. U našoj zemlji je učestalost ovog oboljenja među decom od šest do osam odsto, ali u nekim gradovima gde je zagađenje veće, taj procenat je znatno veći.
Izvor: Mina Banović, Blic.rs
Foto: evah, www.sxc.hu
