Izvor: Vesti-online.com, 04.Jun.2013, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VITA: Prevencijom protiv zavisnosti od droga
Povremeno isticanje procena da u Srbiji trenutno ima oko 150.000 zavisnika od psihoaktivnih supstanci, među kojima i 24.000 heroinskih zavisnika, alarmira javnost. Sve se više govori o širenju bolesti zavisnosti, pa ipak, po iskustvu onih koji sa zavisnicma rade svakodnevno, reakcija društva nije blagovremena.
Lečenje treba na vreme početi: Bolnica VITA
Previše vremena prođe od početnog eksperimentisanja do početka lečenja, najčešće duže >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << od 10-11 godina kaže Milan Vlaisavljević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti VITA u Novom Sadu, koja je jedina privatna ustanova u Vojvodini sa stacionarom:
- Još uvek je među pacijentima koji se javljaju na lečenje heroinska zavisnost dominantna, jer se heroin prepoznaje u našem društvu као "teška droga" sa ozbiljnim posledicama, ali u poslednje vreme upadljiv je porast zloupotrebe i drugih psihoaktivnih supstanci, pre svega marihuane, i posebno sintetičkih droga. Zbog zabluda da se radi o "lakim drogama", neprepoznavanja opasnosti i ozbiljnosti posledica, vrlo često se na ove vrste droga gleda blagonaklono i nedovoljno kritički. Droga je droga, i tu ne postoji garancija da povremeno uzimanje neće prerasti u sve učestalije i na kraju završiti sa bolesti zavisnosti.
Podatak da se dobna granica prvog konzumiranja narkotika pomera na dole, potvrđuje i Vlaisavljevićeva praksa:
- Dve trećine prvih kontakata dogode se u uzrastu od 13 do 18 godine. Škole i roditelji su u zabludi kad decu upozoravaju samo na „nepoznate ljude“, u stvari droga se prvi put načešće uzima od „poznanika“ iz škole, ulice, nekoga iz detetovog neposrednog okruženja. Dostupnost droge je postala najveći generator širenja zavisnosti, i to se neće lako promeniti, ali se prevencijom može postići da mladi dobijajući neophodne informacije, prepoznaju rizike i kažu "ne", ako im se droga ponudi.
Promene na mladom zavisniku, po rečima Vlaisavljevića, često su maskirane uobičajenim pubertetskim promenama, pa bi se i roditelji trebali informisati o narkomaniji kao riziku odrastanja, kako bi na valjan način zaštitili svoju decu. Ukoliko postoji sumnja da je dete imalo neko iskustvo sa narkoticima, najbolje je pravovremeno odreagovati i potražiti pomoć stručnjaka.
- Na kraju, ukoliko do problema narkomanije dođe, treba znati da ne postoje „brza rešenja” ili „čarobni štapići”. Lečenje je dugotrajan i zahtevan proces, ali sa izvesnim pozitivnim ishodom ukoliko se ispoštuju sva terapijska pravila.
Bolnica VITA raspolaže sa 10 bolničkih postelja, a osim bezbolne detoksikacije i psihofizičke stabilizacije, velika pažnja se posvećuje daljem održavanju postignutog stanja kao i resocijalizaciji pacijenta. Pacijent se terapijski prati dok kod je to njemu i njegovoj porodici potrebno, dok ne postigne održivu apstinenciju, bez straha od recidiva.
Nastavak na Vesti-online.com...
