Izvor: B92, 18.Nov.2015, 14:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VICE: Provela sam dan u Domu zdravlja Vračar
Ko rano rani, dve sreće grabi, a ko docni, načisto je najebao, pokazao je dan proveden u jednom Domu zdravlja u Beogradu.
Jutro. Sedam je sati, pregledi počinju u pola osam, ali su pametni pacijenti, mahom penzioneri, poranili. Njih bar petnaest strpljivo sedi, poseta lekaru otpisuje tri dana, jedan pripreme, drugi odlaska i treći oporavka. Sve to će lakše podneti ako ne puste ni glasa. Atmosfera kao na parastosu, samo nema šmrcanja, ili je ono tek sporadično prisutno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz drugih razloga.
Čekaonica prostrana, drvene klupice, odavno pokradenih jastuka. I plastične stolice, dovoljne da prime svu pasivnost ranog jutra.
Ispred jednih vrata se otegao red za zakazivanje, smišljenog da rastereti doktore. I, ima smisla, sve ide bez pritiska, čekači bulje u prazno ili u štampu. Sve teče u miru, bez zadržavanja i čarki, bez nervoze. Šta više- niko ni sa kim ni reč da prozbori. Sestre na šalteru ljubazne. Doktorke zahvataju hrpe kartona (ne daju se prebrojati) i sa dostojanstvenim smeškom odnose u ordinaciju. Pitam se u zbunu - da nisam promašila državu?
Nisam od onih koji ljube uređena društva, jer znam da skupo koštaju na drugu stranu. Volim taj naš mentalitet gde se diže dževa i 'vataju krivine, makar nam se o glavu obilo. A pogotovu ne volim red, rad i disciplinu, gde je obično drugačije.
Nastavak teksta pročitajte na vice.com/rs.
