Izvor: B92, 16.Jan.2015, 18:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VICE: Ovako je kada imaš rak sa dvadeset godina
„Na neki način, to što imaš je izlečivo, mada ne koristimo termin lek", uzdahnuo je hematolog. „Olakšanje je izraz koji mnogo više odgovara."
Sedeo sam i slušao kako moj lekar brblja o semantici, čekajući da mi kaže da li ću umreti ili neću. Bio sam još jedan dvadesetogodišnji dobitnik na lutriji raka, jedan od sedmoro mladih kojima svakog dana u Velikoj Britaniji otkriju rak. Ovo je bio moj dan. Ono što je ranije bio statistički podatak u čekaonici mog lekara >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << opšte prakse postala je moja stvarnost. Moja, iskreno, veoma razočaravajuća stvarnost.
Ako izuzmemo tu bolest opasnu po život, sve mi je išlo prilično dobro. Bio sam u prvoj ozbiljnoj vezi već tri i po meseca i lepo se uklopio u britanski život kao student na razmeni iz moje rodne Francuske.
Gledajući unazad, zbog toga sam verovatno malo teže podneo ove vesti. Prvi put sam imao nekoga čija mi je sreća bila važnija od moje, spajajući je sa anksioznošću koju sam već osećao. Takođe sam slutio da će predstojeća terapija okončati moju dotadašnju rutinu odlaska na kućne žurke i uopšte, zabavljanja, da ću morati da brinem oko toga šta će biti sutra i da li će to značiti iglu u mojoj ruci, skalpel na mom telu ili ogromnu mašinu koja glasno klikće, dok ležim u njoj, veoma svestan sopstvene smrtnosti.
I kada samo pomislim kako sam se obreo tu: prvog dana leta mi je natekao limfni čvor. Lokalni lekar opšte prakse nije uspeo da ustanovi šta nije u redu. I to dvaput.
Onda sam postupio racionalno i pokušao sam sebi da pronađem dijagnozu na internetu. Konačno, pročitao sam nešto što me je ohrabrilo: u devet od deset slučajeva, govorili su bezlični neznanci na jednom forumu, otok je samo simptom benigne infekcije. Ali ipak, da bih bio miran, odlučio sam da još jednom odem do lekara opšte prakse, da vidim da li me dr Gugl laže da nema ničeg lošeg u tome što imam gadnu izraslinu na vratu...
opširnije na vice.com/rs
