Izvor: B92, 23.Sep.2012, 13:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uzrok gojaznosti-geni ili sredina?

Epidemija gojaznosti koja je u porastu predstavlja do sada neviđen izazov za zdravstvene sisteme širom sveta, ali koji su to uzročnici koji određuju ko će se ugojiti?

Timoti Frajling, profesor ljudske genetike na Univerzitetu u Ekseteru, smatra da su genetski faktori glavni okidač koji pokreće gojaznost u savremenom okruženju. Studije koje su se bavile usvojenim blizancima nesumnjivo pokazuju da varijacije vezane za indeks telesne mase dosta zavise od genetike, a procenjeni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uticaj genetskih faktora ide čak i do 70%, kaže on. Studije takođe pokazuju da su ljudi koji imaju dve kopije gena povezanog sa gojaznošću (FTO gen) u proseku teži od onih koji imaju dve kopije gena koji ih štiti od gojaznosti.

Nedavno sprovedena studija u kojoj je učestvovalo više od 200.000 ljudi pokazala je da varijacija FTO gena ima veći uticaj na ljude koji većinu vremena provedu sedeći nego na one koji su fizički aktivni, dok studije o fizičkoj aktivnosti u kojima su učestvovala školska deca sugerišu da obrazovanje možda i nije važno onoliko koliko mi to mislimo, dodaje on.

"Iako DNK varijacije objašnjavaju samo mali procenat varijacija indeksa telesne mase, one su dokaz da je faktor genetike jači od faktora okruženja," piše Frajling.

U zaključku, on kaže da genetski faktori imaju značajan uticaj na to gde će se pripadnik određene nacije naći na skali indeksa telesne mase u određenom trenutku, a prikupljen je i veliki broj dokaza da se uticaj genetskih faktora velikim delom može umanjiti kroz kontrolu apetita.

Frajling dalje dodaje: "Ako je to tačno, ideje koje se zasnivaju na promeni okruženja, kao što je, na primer, zabrana prodaje zaslađenih pića u velikim pakovanjima, mogu biti uspešnije od ideja o podizanju svesti kroz edukaciju." Međutim, Džon Vajlding, profesor medicine na Univerzitetu u Liverpulu, veruje da su promene u okruženju odgovorne za porast gojaznosti.

On priznaje ulogu genetike u regulaciji telesne težine, ali smatra da ubrzano širenje epidemije gojaznosti zabeleženo tokom poslednjih 30 godina ne može da se pripiše genetskim promenama.

Sa druge strane, veliki je broj dokaza da je okruženje to koje se promenilo, kaže on. On ukazuje na nedavni pad cene hrane bogate kalorijama, što je praćeno uspešnim reklamama koje lansira prehrambena industrija, smanjenjem fizičke aktivnosti, što je posledica pomena u načinu prevoza, posledica tehnoloških promena i promena okruženja uopšte, i njih smatra glavnim okidačima za pojavu epidemije gojaznosti. Važno je ustanoviti i koji su to genetski uzročnici, jer u retkim slučajevima i na njih može da se utiče, kaže on.

Međutim, promene vezane za ishranu i fizičku aktivnost su od suštinske važnosti ako mislimo da ozbiljno priđemo problemu epidemije gojaznosti.

On podržava "radikalni pristup koji će imati uporište u nedvosmislenim zakonima koji će imati uticaj na proizvodnju hrane i marketing i koji će dovesti do toga da nas okruženje koje stvaramo i sistem prevoza podstiču da budemo aktivniji. Ukratko rečeno, gojaznost je kompleksni poremećaj na koji utiču i faktori genetike i faktori okruženja.

Dominantni okidač gojaznosti jeste okruženje, i ako želimo da preduzmemo nešto protiv epidemije koja se širi, potrebno je da unesemo promene u okruženje.

Nastavak na B92...