Izvor: B92, 23.Dec.2010, 19:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Užas pobačaja
Pevačica Lili Alen (25) je u šestom mesecu trudnoće izgubila i drugu bebu, nakon jednog pobačaja u 2008. Pevačica Sara Kejpvel (24) je u trenutku kada je čula da je poznata koleginica izgubila bebu poslala svoje saučešće preko Interneta.
Sara, majka jednog deteta, izgubila je bebu na ulasku u 22. nedelju trudnoće, samo nekoliko nedelja pre Lili. Rodila je sina ali je dečak u njenim rukama umro nakon dva sata.
„Ne prođe ni dan da ne pomislim na Džejdena. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Nosim njegovu fotografiju i svake nedelje posećujem grob. Sećam se tuge i neverice praćene krivicom i mišlju da sam možda sama kriva za to što mi se desilo. I ranije sam imala pobačaj, ali ovo je posve drugačije. Nosila sam ga u sebi skoro 6 meseci i onda sam morala da ga se odreknem. Bila sam samohrana mama sa petogodišnjom ćerkicom, Džodi, kada sam ostala u drugom stanju iz pređašnje kratkotrajne veze u maju 2008. Bila sam obazriva, budući da sam već imala 5 pobačaja.
Dobro sam razmislila i pomislila da ću imati sreće i već sam uredila dečju sobu za pridošlicu. Već u oktobru su počele kontrakcije i otišla sam u lokalnu bolnicu sa verom da će sprečiti porođaj u tom stadijumu. Dva dana kasnije, pukao mi je vodenjak i rekli su mi da sam pretrpela pobačaj, da mi je sin umro. Nisam imala izbora osim da ga izbacim iz sebe. Ipak sam izdržala još dva dana pre nego što se Džejden rodio i, na moju sreću, pomerao se i disao je. Naravno, počela sam da vrištim i da dozivam pomoć ali su mi babice rekle da niko neće doći jer sam pretrpela pobačaj.
On je rođen u 24. nedelji što je zakonska granica za abortus, i lekari su smatrali da nije sposoban da preživi - tehnički, on je za njih bio pobačaj.
Međutim, moj sin je živeo u mojim rukama skoro dva sata. I moja baka i ja smo ga držale u naručju i slikale u trenutku kada mi je obgrlio prst svojim sićušnim, nekoliko trenutaka pre nego što smo pozvali sveštenika da ga krsti.
Znala sam da je otišao kada više nisam osećala njegov dah na ruci i tek tada sam dozvolila sebi da zaplačem. Pre toga nisam želela da utrošim ni trenutak koji sam imala sa njim. Lekari su nastavili da ga nazivaju pobačajem, što mi je izuzetno uvredljivo.
Doživela sam pobačaje i pre i mogu vam reći, ovo nije imalo nikakve veze sa tim. Ovo što sam proživela sa Džejdenom nije bio pobačaj. Ako žena izgubi dete dozvoljeno joj je da pati, ali kada vaše dete nazivaju pobačajem, niko vam ne daje dovoljno podrške. Ljudi izgleda ne razumeju kakav uticaj, fizički i emotivni, vaša beba ima na vas.
Sahranili smo ga mesec dana nakon rođenja u crkvenom dvorištu. Sahranila sam ga u čarapicama koje mu je Džodi izabrala dok sam još bila trudna”, završava svoju priču Sara.
