Izvor: B92, 06.Sep.2013, 20:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Urin ima više od 3.000 sastojaka
Naučnici su otkrili čitavu hemijsku sliku ljudskog urina koja je sačinjena od 3.000 i više sastojaka.
U studiji koja je trajala sedam godina, naučnici su pronašli barem 3.079 sastojaka koji se mogu detektovati u urinu.
Od bakterija potiče 72 sastojka, dok 1.453 od samog tela. Preostalih 2.282 dolaze od hrane, lekova, kozmetike ili iz okruženja.
“Urin je neverovatno složena biotečnost. Nismo mogli ni da pretpostavimo da toliko sastojaka odlazi u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << toalet”, kaže vođa istraživanja Dejvid Višhart, profesor biologije na Univerzitetu u Alberti.
Kompletna lista metabolita koji se mogu detektovati u ljudskom urinu dobijena je modernim tehnologijama i smeštena u javnu bazu podataka pod nazivom Urine Metabolome Database.
Reč “metabolome”, odnosi se na kompletnu kolekciju metabolita, koji su proizvod metabolizma i uključuju hormone, vitamine i druge molekule.
“Urin je dugo bio ‘omiljena’ biotečnost među istraživačima koji su se bavili metabolomikom, jer je sterilan i može se lako dobiti u velikim količinama”, pišu naučnici u studiji objavljenoj u žurnalu PLoS One.
Međutim, hemijska kompleksnost urina činilo ga je nedovoljno istraženim.
Kao biološki otpad, on sadrži proizvode metaboličkih procesa od raznih vrsta hrane, pića, lekova, zagađivača iz okoline i bakterijskih nusproizvoda.
U poređenju sa drugim telesnim tečnostima, poput pljuvačke, ili cerebrospinalne tečnosti, urin sadrži od pet do deset puta više sastojaka koji potpadaju u 230 različitih hemijskih klasa.
“U celokupnom ljudskom metabolomu ima 356 hemijskih klasa, što najbolje govori koliko je urin hemijski ‘bogat’”, kažu istraživači.
Oni su takođe otkrili 480 sastojaka urina, koje ranije nisu primetili u krvi, što je u suprotnosti sa idejom da su hemikalije u urinu, iste kao i one u krvi.
Zašto ih ima tako mnogo?
“Činjenica da su mnogi sastojci iz urina sasvim jedinstveni, govori u prilog tome koliko bubrezi obavljaju izuzetan posao filtrirajući metabolite iz krvi”, kažu istraživači.
Kako bi pronašli hemikalije, oni su koristili niz tehnika, uključujući i nuklearno- magnetno- rezonantnu spektroskopiju, gasnu hromatografiju, masenu spektometriju i tečna hromatografija.
Analizirali su uzorke urina dobijene od 22 zdrave osobe i pregledali medicinsku literaturu o ljudskom urinu objavljenu tokom celog veka.
Hemijski sastav urina može biti važan za mnoge naučne discipline, budući da otkriva bolesti, informacije o tome šta osoba konzumira i kakvim hemikalijama je izloženo naše okruženje.
Podaci o hemijskom sastavu urina nastaviće da rastu, zajedno sa napretkom tehnologije i instrumenata za njihovo otkrivanje.
“Ovo sigurno nije poslednja reč o hemijskom sastavu urina”, kaže Višhart.
