Izvor: B92, 26.Avg.2010, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upornost rađa život
Detaljnim ispitivanjem, uzrok neplodnosti otkrije se čak u 90 odsto slučajeva. I žena i muškarac moraju da sarađuju u lečenju steriliteta ukoliko žele da čuju bebin plač.
Piše: dr Marica Đuran, ginekolog
Dom zdravlja „Dr Ristić"
Foto: Tina Phillips / FreeDigitalPhotos.net
Muškarac i žena su biološki spoj, čija je uloga produženje života. Ali, čak i kad je sve savršeno, par koji ima sve idealne uslove, apsolutno zdrav muškarac >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i žena u najoptimalnijim godinama sa najboljom tehnikom, frekvencijom i emocijama u seksualnim odnosima, koji se odvijaju u vreme ovulacije, dakle u jednoj najoptimalnijoj kombinaciji, čak i kad su svi ovi uslovi ispunjeni, samo će kod 25 odsto parova doći do začeća u toku tog ciklusa. Zato što je začeće veličanstven susret jednog spermatozoida, koji je uvek spreman, i jedne jajne ćelije, kojoj treba ceo menstrualni ciklus da se spremi. I, kao što se to kod žena često dešava, uvek ima još nešto da se doda. I, tako čitava svita spermatozoida, koja prati jednog odabranog, klone, a jajna ćelija, neoplođena nestaje, svoju šansu prenosi sledećoj, obavestivši organizam da nije oplođena. Ovo je priča za sasvim zdrave parove. Polovina od njih će biti plodna u prvih šest meseci nezaštićenih odnosa, 90 odsto do kraja prve godine, a u drugoj godini još oko pet odsto.
Čarobni spoj
Ako se ovo ne desi u prvoj godini, tada govorimo o neplodnosti para. Jer, par je biološki spoj, smanjena plodnost (subfertilnost) jednog člana može biti kompenzovana dobrom oplodnom moći drugog i obrnuto. Česte su priče da zajedno nisu imali dece, a kad su se razdvojili svako je imao. To samo znači da su oboje bili subfertilni i da su imali sreće da u drugom krugu biranja nađu idealnog partnera u biološkom smislu plodnosti, koji je kompenzovao nedostatak drugog. Smatra se da muški i ženski faktor čine po 40 odsto uzroka neplodnosti, a kod 20 odsto upravo su udružena oba faktora.
Da bi se problem rešio, prvo se mora naći uzrok. Tri su pitanja, koja se postavljaju pred ženu: Ima li ovulacije, tj. da li jajna ćelija sazreva i da li dolazi do prskanja tzv. folikula u kojima je smeštena? Kakva je prohodnost jajovoda, jer se u tom delu žene odigrava susret sudbine novog života? Može li sprermatozoid da dođe do jajovoda, da prođe kroz vaginu, grlić, matericu? Muškarac se susreće samo sa jednim pitanjem - kvalitetom sperme i, naravno, njenim dospećem.
Uzroci neplodnosti žene upravo su tako i zastupljeni: Anovulacija ili nedešavanje ovulacije - odgovorna za 40 odsto ženskog steriliteta. Neprohodnost jajovoda - isto 40 odsto, ako se ovde doda i endometrioza, onda je postotak veći. Razne nepravilnosti u razvoju, anomalije na grliću, tumori materice ( miomi ) i slično.
Teško je dati pravu podelu, jer se faktori prepliću, često i udružuju: Sterilet organskog porekla, dakle onaj, koji je prouzrokovan oštećenjima jajovoda (Chlamydia trachomatis, često nelečena i bez većih simtoma, endometrioza jajovoda...), promene u samoj materici zbog grešaka u razvoju ili mioma ili ozbiljne promene nastale kao komplikacija abortusa, promene na materičnoj sluznici , ciste na jajniku, promene na grliću (izraštaji na grliću, endometrioza na tom mestu, infekcije...). Hormonsko funkcionalni uzroci - anovulacije,"dakle, ciklus u prazno" i svi poremećaji menstrualnog ciklusa nastali na osovini moždanih struktura (hipotalamus, hipofiza) i jajnika, kod vrlo čestog sindroma policističnog jajnika, povišenog nivoa hormona prolaktinahi ili smanjenje hormona progesterona, poremećaji u drugoj fazi ciklusa, tzv. defekti lutealne faze..., kao i endokrini poremećaji štitne žlezde, nadbubrega, dijabet, prekomerna ili nedovoljna telesna težina... Sistemske bolesti, toksični faktori (pušenje), imunološki faktori, psihički faktori, neobjašnjivi faktori...
Da bi se utvrdili uzroci mora se početi od ispitivanja para. Dakle, ako za godinu dana normalnih seksualnih odnosa, bez zaštite, ne dođe do začeća, par treba da se javi urologu i ginekologu. Šta je to normalan seksualni odnos? To je odnos, koji se dešava svaka četiri dana, oko dva puta nedeljno, a dužina trajanja je tolika da dođe do ejakulacije (pražnjenja) unutar vagine.
Rode žive u bajkama
Ispitivanje žene podrazumeva, pre svega opšti pregled, dakle njenu konstituciju, raspored dlaka, razvijenost dojki, telesnu težinu, opšta laboratorijska ispitivanja (pre svega, malokrvnost). Nakon toga sledi ginekološki pregled, sa uzimanjem PAPA testa, kolposkopije, briseva sa grlića, kao i sam ginekološki pregled radi utvrđivanja položaja materice, postojanja priraslica i slično. Potom, ultrazvučni pregled, sa naglaskom na mogućnost praćenja ovulacije tzv. folikulometriju. Ovaj postupak nema nikakvog štetnog uticaja na ženino zdravlje, a tačno se može na osnovu praćenja rasta folikula utvrditi kada nastupa ovulacija. Folikuli su mala gnezda, koja se nalaze u jajnicima, a u kojima je smeštena mala jajna ćelija. Kada započne menstrualni ciklus pod uticajem hormona jedan folikul biva izabran i počinje svoj rast, dok mu ostali pritom pomažu. Ako se ne postigne takav dogovor nema ovulacije. Dakle, ako svi hoće, neće biti nijedan. Izabrani, tzv. dominantni foliklul dostiže svoj maksimum u sredini ciklusa i tada prska, a jajna ćelija putuje do jajovoda da se sretne sa spermatozoidom. Približno tačno vreme prskanja folikula je UZ vidljivo, tako da je popularnost ove metode opravdana. Bezbedna, jeftina, jednostavna i efikasna.
Slede, hormonska ispitivanja, pre svega polnih hormona, hormona štitne žlezde, provera živosti spermatozoida nakon odnosa, tzv. postkoitualni test, kariotip para (gledanje genetske mape supružnika). Ostale metode (HSG, histeroskopije, laparoskopije) su ostavljene za kraj ukoliko se nađu uzroci na prethodnom nivou, jer predstavljaju metode tzv. invazivne dijagnostike te podrazumevaju preoperativnu pripremu žene i rade se u opearcionim salama.
Paralelno sa ispitivanjem žene treba da teče i ispitivanje muškarca. Ukoliko je potrebno, u tim ginekolog/urolog uključuju se endokrinolog, psiholog, seksolog, psihijatar. Ukoliko je žena ranije zatrudnjivala govori se o sekundarnom sterilitetu, a ukoliko nije nikada onda o - primarnom. O ovome se vodi računa prilikom postavljanja plana za ispitivanje. Ukoliko žena ima više od dva spontana pobačaja potrebna su još mnoga dodatna ispitivanja.
Problem steriliteta je lični problem. Zvuči surovo, ali pošto je svetska incidenca sterilnih parova oko 16 odsto, sa stanovišta društvenog problema efikasnije je podsticati natalitet apelovanjem na veći broj dece kod onih kod kojih je to lako, nego ulagati sredstva na skupa ispitivanja i lečenja parova bez dece. Mada se u poslednje vreme kod nas poboljšao ovaj odnos, ipak je još to nedovoljno tako da su ovi parovi prepušteni sami sebi i svojim lekarima. Nizak standard i visoke cene lekova, ponavljanje raznih postupaka, nedovoljna pažnja, koja se poklanja ovom problemu od "kojeg se ne umire'' često dovodi do gubljenja strpljenja i mirenja sa ''sudbinom".
Časovnik
Granica plodnosti varira. Postoji i biološko vreme. Optimalno vreme za ženu je 20 do 25 godina, a sada se granica pomera i do 35 godina. Posle toga opada njena plodnost 30 odsto, a posle 40. godine čak 70 odsto. Večna mladost muškarca nije naučno opravdana, dakle biološka je do 40. godine. Zato, ne treba predugo odlagati vreme roditeljstva.
Alhemija
Ohrabruje podatak da se u 90 odsto slučajeva može nači uzrok neplodnosti. Oko deset odsto parova ima neobjašnjenu neplodnost, verovatno vezanu za vreme, jer se zečeće ipak desi i bez lečenja, ali kasnije. Posle utvrđivanja uzroka, sledi lečenje. Kompleksnost i izbor metoda zavise od mnoštva faktora i svakom slučaju se mora prići pojedinačno. Od prostih lečenja raznih infekcija, preko komplikovanih operativnih zahvata do sada već vrlo uspešne, primene metoda tzv. asistirane reprodukcije.
