Izvor: Mondo, 30.Apr.2013, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubi nas ekonomska kriza, ali stvarno
Stroge mere štednje, posebno u Evropi, imaju razarajući učinak na ljudsko zdravlje - sve je više zaraznih bolesti, ljudi sve češće padaju u depresiju, a zabeleženo je i znatno povećanje broja samoubistava.
Istraživači Univerziteta Oksford i Stenford prikupili su i analizirali podatke o zdravlju ljudi tokom poslednjih deset godina. U Evropi i Severnoj Americi za vreme ekonomske krize je zabeleženo više od deset hiljada samoubistava, a više od miliin ljudi pati od nekog >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << oblika depresije.
Bolni budžetski rezovi, povećanje nezaposlenosti i sve veće siromaštvo u Evropi doveli su do pogoršanja sistema zdravstvene zaštite, a posledice su katastrofalne, tvrde istraživači.
Ljudi sve ređe posećuju lekare, nemaju dovoljno novca za lekove, a situacija je posebno alarmantna u Španiji, Grčkoj i Portugaliji, gde je kriza uzela najveći danak. U Grčkoj se 2011. godine broj samoubistava povećao za 40 čak odsto.
Pojavila se i epidemija malarije i drugih zaraznih bolesti, za koje se u Evropi smatralo da su praktično iskorenjene, poput virusa "Zapadnog Nila". Povećao se i broj ovisnika o drogama, zaraženih HIV-om.
Potezi poput "rezanja" budžeta za prevenciju HIV-a doveli su i do rasta učestalosti virusa za više od 200 odsto od 2011. godine u Grčkoj, što je delimično podstaknuto i povećanjem zloupotrebe droga zbog toga što je stopa nezaposlenosti 50 odsto.
Više od pet miliona Amerikanaca izgubilo je pristup zdravstvenoj zaštiti tokom najnovije ekonomske, dok je u Velikoj Britaniji oko deset hiljada porodica, zbog bolnih rezova, ostalo bez krova nad glavom.
(Srna)
