Izvor: S media, 19.Sep.2010, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubeđenja
* Šta je ubeđenje? Ubeđenje je prihvatanje nečega kao istine, ili verovanje da nešto može biti istinito. U suštini, ubeđenja su sudovi ili mišljenja o svetu oko nas, drugim ljudima i nama samima. Svi mi posedujemo ubeđenja koja nam služe i ona koja nas ograničavaju. Većina ubeđenja koja utiču na nas su izvan našeg svesnog i imaju ogroman uticaj na svakodnevne misli, akcije i sveukupan način života
* Šta je ubeđenje?
Ubeđenje je prihvatanje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nečega kao istine, ili verovanje da nešto može biti istinito. U suštini, ubeđenja su sudovi ili mišljenja o svetu oko nas, drugim ljudima i nama samima. Svi mi posedujemo ubeđenja koja nam služe i ona koja nas ograničavaju. Većina ubeđenja koja utiču na nas su izvan našeg svesnog i imaju ogroman uticaj na svakodnevne misli, akcije i sveukupan način života.
Šta sprečava ljude da finansijski budu uspešni i da ostvare trajno blagostanje u životu? Odgovor je najverovatnije u njihovom ubeđenju da ekonomski uspeh za njih nije moguć. Mnogo je ljudi koji imaju nesvesne zapreke koje ih sprečavaju da steknu bogatstvo i izobilje koje zaslužuju. Ako imate ograničavajuća ubeđenja o novcu na nivou nesvesnoga, biće mnogo teze da poboljšate vaše ekonomske prilike jer će vam podsvest otežati napore da uspete. Ovo je razlog što neki ljudi žive od prvog od prvog čitavog života – jer, na nekom nivou, oni sami ne veruju da su sposobni da žive bolje.
Na svesnom nivou većina ljudi veruje da rade sve što je u njihovoj moći da postignu svoje ciljeve. Može, ipak, postojati neki nesvesan deo njih koji misli da ne mogu postići uspeh. Što oni više prenebregavaju taj nesvesan deo, više će se prepreka u njihovom svakodnevnom životu postavljati pred njih. Tako um funkcioniše.
Setite se, na primer, svih ljudi koji čitaju žpomisli i obogatićeš sež knjige, učestvuju na finansijskim seminarima, ponavljaju afirmacije svakodnevno, a opet su duboko u finansijskim problemima. Sve ovo što rade je korisno, ali oni vrlo često ne stignu do srži problema, koji obično uključuje neko ograničavajuće ubeđenje. Ljudi imaju mnoga ograničavajuća ubeđenja o novcu.
Neka od najčešćih ograničavajućih ubeđenja o novcu i finansijama su:
- Mora se mnogo raditi da bi se steklo puno novca
- Ja nikada neću biti bogat
- Ne može se biti i bogat i duhovan
- Teško je rukovoditi s mnogo para
- Treba imati novca da bi napravio više novca
- Kasno je za mene da sad mislim o bogatstvu
- Nemam ja ono što je potrebno da se obogatim
- Ne mogu ni ja uspeti, jer ni moji roditelji nisu bili uspešni
- Novac je za druge, nije za mene
- Nisam dovoljno dobar da imam sve što želim
Ovakva ubeđenja ograničavaju ljude jer tragaju za odgovorom izvan sebe, kad je, u stvarnosti, ključ uspeha u njima samima. Nije bogatstvo ono što ljudi imaju već stanje duha. Ljudi koji u životu imaju finansijski uspeh, imaju pozitivna ubeđenja u vezi sa novcem, bogatstvom i blagostanjem. Oni shvataju da je bogatstvo unutrašnje iskustvo. Umesto da se usredsrede na sve moguće načine kojima bi mogli da se obogate, mnogo je onih koji se usredsređuju na sve ono što nemaju. Tako stvaraju naviku i postaju ljutiti i očajni zbog svoje situacije, a to zauzvrat kreira još više prepreka i ograničenja u životu. Mnogo je lakše napredovati u životu kad krećete iz spokojnog uma, nasuprot ljutitom i prezrivom stanju svesti.
*****
Prvi korak u razumevanju kako neko stvara nesvesne finansijske navike je da se istraži dublja priroda njegove predstave o novcu.
*****
Na primer, ljudi sa novčanim problemima mogli su imati roditelje koji su živeli u siromaštvu i na račun toga su formirali mentalitet ekonomske krize. Formirali su nesvesno ubeđenje da će uvek morati da žive u nemaštini jer su tako živeli i njihovi roditelji.
*****
Mnogo je onih koji se usredsređuju na sve ono što nemaju. Tako stvaraju naviku i postaju ljutiti i očajni zbog svoje situacije, a to zauzvrat kreira još više prepreka i ograničenja u životu
*****
* Ograničavajuća ubeđenja i inprinti (pečati) vezani za novac
Često deca formiraju ograničavajuća ubeđenja vezana za novac vrlo rano u životu. Ova vrsta ograničavajućeg ubeđenja naziva se inprint (pečat) u polju neurolingvističkog programiranja (NLP). Inprit je u suštini utisak formiran vrlo rano u životu i može da bude zametak i pozitivnog i ograničavajućeg ubeđenja. Neka od ubeđenja koja kao deca oformimo nisu uvek zdrava i stvorena su kao rezultat traumatičnog ili zbunujućeg iskustva koje smo zaboravili. Kako nesvesno i svesno gledamo na svet kad je novac u pitanju uglavnom je bazirano na takvim ubeđenjima.
* Kako identifikovati svoja ograničavajuća ubeđenja
Prvi, najvazniji korak je identifikovati svoja ogrničavajuća ubeđenja. Kada jednom identifikujete koja su to nesvesna ubeđenja / imprinti, možete koristiti različite NLP strategije kao na primer ‘redefinisanje’ da se brzo probijete kroz te prepreke i tako dozvolite sebi da primetite i doživite sve ekonomske mogućnosti koje vam se pružaju.
1. Ubeđenja o uzroku – ovo su ubeđenja gde verujete da postoji specifičan uzrok koji kreira ubeđenja. Ova ubeđenja možete prepoznati jer često u sebi sadrže reč ‘jer’, ‘zato što’. Neki primeri ubeđenja o uzroku su:
- Ja ne mogu biti uspešan jer su mi ni roditelji nisu bili uspešni
- Ja ne mogu da imam šta hoću jer sam žena
- Ne dobijam šta hoću jer je život borba
- Nije mi suđeno da imam više para jer sam rođen siromašan
- Novac uzrokuje bol
- Uspeh će uzrokovati raspad porodice
2. Ubeđenja o značenju – kao ljudska bića uvek pokušavamo da definišemo značenje stvari. Na primer, šta zapravo znači biti siromašan ili bogat – koje je dublje značenje ovih pojmova. Značenja koja date ovim pojmovima vodiće vaše ponašanje jer ona operišu kao filteri za vaš sistem ubeđenja. Neki primeri ograničavajućih ubeđenja o značenju su:
- Novac ti neće kupiti sreću
- Novac je koren svakog zla
- Ne može se biti i bogat i duhovan
- Novac je nevažan
- Zarađivanje para je dosadno
- Bogatim ljudima se ne može verovati
3. Ubeđenja o mogućnostima – ubeđenja mogu da budu vezana i za mogućnosti. Postoje dve vrste ovih ubeđenja o mogućnostima:
- Ishod je moguć: ako je moguć, onda imate dozvolu od svog podsvesnog da krenete u ostvarivanje željenog cilja
- Ishod je nemoguć: ako je nemoguć, onda se nećete čak ni potruditi da pokušate da taj cilj ostvarite. Na primer, ako verujete da ne možete napredovati jer je ekonomska situacija loša i čvrsto se držite tog ubeđenja, onda nećete preduzeti ništa što je potrebno da bi se postigao uspeh. Odustaćete pre vremena i nećete ništa raditi da ostvarite ono što želite.
Neki od primera ograničavajućih ubeđenja u vezi sa mogućnostima su:
a. jako je teško upravljati novcem, ja nikad neću moći da rukovodim većim količinama novca
b. ja ne znam kako se ’pravež pare
c. bogatstvo i velike pare su za druge ljude
d. ja nikad neću steći puno para, čak i ako ih ikad steknem, zabrljaću i izgubiti sve
e. ogromna je tajna kako ‘napraviti’ velike pare
4. identitet – ovo su ubeđenja koja se tiču identiteta, našeg poimanja sopstvene vrednosti i koliko zaslužujemo da steknemo bogatstvo i uspeh. Neki od primera ove vrste ograničavajućih ubeđenja su:
- Ja nisam dovoljno dobar da bih bio uspešan
- Ja ne zaslužujem da imam sve što poželim
- Nisam ja dovoljno pametan da zaradim puno novca
- Ja nemam pravo da živim dobro
- Nisam vredan uspeha
- Niko me ne voli, ja sam gubitnik
Najčešća nesvesna ubeđenja pripadaju jednoj od sledeće tri kategorije:
Beznadežnost– ubeđenje da željeni cilj nije ostvarljiv, bez obzira na naše mogućnosti. Nema nade da ćete dobiti ono sto želite.
Bespomoćnost– ubeđenje da je željeni cilj moguć, ali da vi sami niste sposobni da ga ostvarite. Bespomoćni ste i u nemogućnosti da dobijete ono što želite.
Bezvrednost– ubeđenje da ne zaslužujete da vam se željeni cilj ostvari zbog onoga što ste, zbog nečega što ste uradili ili zbog nečega što ste propustili da učinite.
* Ohrabrujuća ubeđenja o mogućnostima
Osnovna psihološka razlika između onih koji su finansijski uspešni od onih koji to nisu tiče se ubeđenja o mogućnosti. Mnogo je ljudi, recimo, koji finansijski uspeh ne uzimaju uopšte u obzir. Oni ne mogu da se otvore prema mogućnostima koje im se pružaju da ostvare uspeh. Često se tako zarobe svakodnevicom i nisu voljni da preuzmu bilo kakav rizik ili da pokušaju nešto drugačije jer se boje da će time samo pogoršati trenutno stanje. Vrlo je važno svesno otvoriti sebe ideji o tome šta je za vas moguće. Da biste prihvatili tu ideju, morate biti u stanju da promenite svoju svakodnevnu rutinu tako što ćete uraditi nešto drugačije. Ovo uključuje i da naučite da vidite svoj život kroz oči napretka i blagostanja, umesto nedostatka i siromaštva.
Probajte ovo: Zamislite nešto što želite i sve mogućnosti koje imate da to ostvarite. Zapitajte se: “Šta je moguće?”
Sad pokušajte nešto drugačije: Pomislite na nešto sto nemate, a što biste želeli da imate. Razmislite o svim razlozima zbog kojih vi to još nemate i koliko želite da ga dobijete.
Primetite, koja od ove dve vežbe čini da se osećate bolje. Verovatno je to bilo prvo pitanje, jer je smišljeno da proširi okvire poimanja bogatstva i napretka vašeg svesnog i nesvesnog. Neverovatno je šta se može desiti osobi onda kada promeni svoj stav i ubeđenje o tome šta je moguće. Kad ljudi počnu da menjaju svoje razmišljanje, rezultati se skoro odmah primete. Pomak može da bude mali u početku, ali kako oni nastave da privataju novi način pozitivnog mišljenja, mnogo će se puteva čarobno otvoriti pred njima.
Primera radi, pre nekoliko decenija veliki broj Vijetnamaca je emigriralo u SAD. Većina Amerikanaca je bila zabrinuta kako će se to odraziti na njihov socijalni sistem i zajedničku kasu. Zanimljivo je to što je većina Vijetnamaca na kraju započela sopstvene biznise i živela jako dobro. Kako je to bilo moguće? Jedan od očiglednih razloga je i taj što su Vijetnamci došli iz zemlje gde su, ako bi rekli nešto pogrešno, rizikovali da budu ubijeni. Kad su došli u SAD najgore što je moglo da im se desi je da ih neko nazove preko telefona i da ih uznemirava ukoliko nisu platili neki račun. Ako dolazite iz sveta u kome je nasilna smrt svakodnevna realnost, u svet neograničenih mogućnosti, ne postoji razlog da ne pokušate sve što možete. Umesto da su bili ljuti ili razočarani zbog toga što su morali da napuste svoju rodnu zemlju, oni su bili zahvalni jer su preživeli. Umesto da su potonuli u samosažaljenje, većina ih je usvojila kreativno ponašanje u skladu sa pitanjem: “Šta je moguće?”
Kao posledica toga, nakon emigriranja u Ameriku, dve - tri vijetnamske porodice živele bi u zajedničkom stanu. Radili bi na svojim minimalno plaćenim poslovima i svi zajedno štedeli. Kada bi skupili dovoljno novca, kupovali bi biznis i čitava porodica bi radila zajedno. Kada bi im posao postao relativno uspešan, kupili bi i koju nekretninu. Onda bi kupovali još nekretnina i tako dalje. Za Vijetnamce, uspeh je bio potvrda svega što je moguće, jer je za njih sada sve bilo moguće. Sve što je trebalo da rade je da uspostave prioritete i da onda kategorizuju različite načine u ostvarenju tih ciljeva. Umesto da su se samosažaljevali, pozitivno su razmišljali i bili strogo usredsređeni na svoj dugotrajni cilj postizanja bogatstva i finansijskog prosperiteta. Ljudi mogu da urade sve što zažele. Jedino pitanje je šta su spremni da učine da bi stigli do željenog cilja.
* Bogatstvo je stanje duha
Često ljudi mešaju to ko su sa time koliko novca imaju. Bilo da neko zarađuje milion evra godišnje ili 10 hiljada godišnje (ili manje), svako poseduje sposobnost da postigne određeni stepen finansijskog obilja u životu.
Kada su nacisti, na primer, okupirali Evropu, bilo je mnogo do tada bogatih ljudi čiji su životi zauvek promenjeni i koji su završili u koncentracionim logorima. Pisac Viktor E. Frankl ili Ana Frank su živeli u najdubljoj bedi, ali su uprkos tome vodili bogate živote.
U svom delu “Čovekova potraga za značenjem” Frankl piše da jednu stvar koju čovek poseduje niko nikada od njega ne može oduzeti, to je stav: “Mi koji smo živeli u konc logorima sećamo se ljudi koji su išli kroz barake i tešili druge, delili s njima poslednji komad hleba. Bili su malobrojni, ali su i takvi dovoljan dokaz da od čoveka možete uzeti sve osim jednog – poslednje od njegovih sloboda da odabere svoj stav u bilo kojoj situaciji, da odabere ‘svoj način’. Frenkl je, kao psihijatar, usvojio kreativni stav koji mu je pomogao da preživi tu noćnu moru života u koncentracionom logoru. Uspeo je da manifestuje unutarnji razvoj time što je iskoristio svoje pravo da to i učini.
Taj isti pogled na svet učinio je da postigne i živi u blagostanju pošto je oslobođen.
* Bogatstvo i svest o sopstvenoj vrednosti
Kada je razmišljanje o prosperitetu u pitanju, korisno je znati da resursi struje kroz nas. Kada to shvatimo, počinjemo da se identifikujemo sa činjenicom da smo mi sami ti koji biraju kako da kanališu izvore i da ih svesno kontrolišemo. Viktor Frankl je ovo shvatio u koncentracionom logoru. Sve što je posedovao bilo mu je oduzeto, čak i cipele. Jedino što mu je ostalo je vera u sebe samoga i da prihvati ideju da je on još uvek dobra osoba, uprkos činjenici da je ostao bez ičega. Ovo je bila važna spoznaja za Frankla, jer to koliko je novca posedovao više nije bila definicija njegove vrednosti. Novac ne određuje ko ste, novac je jednostavno oruđe. Ono što je najvažnije je imati jaku svest o sopstvenoj vrednosti. Novac je samo izraz spoljašnjeg. Kad ljudi prestanu da izjednačavaju svoju vrednost sa količinom novca koju poseduju, vrata novih mogućnosti će im se otvoriti jer će biti spremni da probaju neke nove stvari. Kad počnu da se osećaju bolje u vezi sa sobom samima, biće manje zaplašeni i spremni da probaju nešto novo.
Treba samo biti jasan koji je vaš finansijski cilj i to predočiti sebi: “Ovo je ono što želim i postoji nekoliko načina da to i ostvarim. Postoji nekoliko mogućnosti da se to desi. Ako neki ne uspe, probaću sledeći. To ne znači da sam neuspešan ili nesposoban. To, naprosto, znači da je način koji će uspeti tu negde i da je izvan mene. Ja sam iznutra još uvek ista osoba, bez obzira na sve.”
Meriti sopstvenu vrednost količinom novca koju posedujemo može biti razorno. Vrlo često ljudi upoređuju svoj finansijski status sa nečijim drugim i ovo je, na žalost, uzrok većine emotivnog tereta koji osoba snosi. Ljudi imaju tendenciju da se upoređuju sa svojim prijateljima, kolegama, članovima porodice itd. Kada se ljudi porede sa drugima, oni zapravo sude sebi i drugima. Na izvesnom nivou oni baziraju svoj identitet i svest o sopstvenoj vrednosti na spoljašnjim faktorima.
Kad neko odluči da prestane da upoređuje sebe sa drugima primetiće neverovatne pomake u svom životu, jer će isti taj život sagledavati iznutra ka spolja. Imaće referencu unutar sebe samih i to će doprineti da više vrednuju sebe i svoj identitet, jer će to određivati is sopstvenog srca. Više neće pružati mogućnost drugima da odrede ko je on, jer će toga biti sami svesni na vrlo dubokom nivou. Umesto da baziraju svoju vrednost na spoljašnjim elementima kao što je njihova mesečna plata, razviće jaku samosvest o tome koliko vrede što će im dati hrabrost da probaju nove stvari – time će proširiti svoje mogućnosti.
Jedan čistač je, na primer, baveći se svojim poslom zarađivao vrlo malo svakog meseca. Nakon što je primenio nekolike NLP strategije i pohađao NLP kurseve odlučio je da započne sopstveni biznis. Počeo je da štedi novac i onda kupio sve što mu je bilo za to potrebno. Zadržao je svoj redovni posao, a zatim našao još jedan i uposlio jednog radnika da mu pomogne. Nakon izvesnog vremana odlučio je da da otkaz na svom prvobitnom poslu i započeo je sopstvenu kompaniju za čišćenje komercijalnih prostora. Uspeo je da učetvorostruči svoj mesečni prihod i dobio je osećaj slobode koji nikada ranije nije osetio.
Ono što je zanimljivo u ovom primeru je da čovek još uvek obavlja poslove čistača. Ono što se promenilo je njegov doživljaj sopstvene vrednosti. Umesto mišljenja “Oh, ja sam samo jedan običan čistač, ja ne mogu ništa drugo ni da radim. Ja nisam dovoljno pametan, ja nikada neću biti bogat” počeo je da misli: “Šta je moguće? Na koji način mogu da steknem bogatstvo? Svakome treba neko da mu pomogne u čišćenju. Vlasnici kuća, kompanija, škole. Svi me i onako upošljavaju da im čistim. Zašto ne bih samo prešao na drugu stranu priče i osnovao sopstvenu kompaniju?!”
To je način na koji stvarate nove mogućnosti. Sve počinje sa snom. Ovo je pitanje pretvaranja sna u javu. Kako budete počeli da prihvatate svoju sopstvenu vrednost i da se otvarate prema idejama o tome šta je moguće, privući ćete bogatstvo i napredak u vaš život. Spoljašnji svet je uistinu odraz našeg unutrašnjeg sveta. Ako se iznutra osećate dobro, to će se obično odraziti i spolja i vi ćete imati pozitivna iskustva u životu.
Tako život funkcioniše.
*****
Spoljašnji svet je uistinu odraz našeg unutrašnjeg sveta. Ako se iznutra osećate dobro, to će se obično odraziti i spolja i vi ćete imati pozitivna iskustva u životu.
*****
Izvor: Danas, Autor: Lidija Marković Rosati
