Izvor: B92, 24.Avg.2015, 08:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tromboza otvara rane na nogama

Visoka spoljna temperatura dodatno pogoršava probleme sa venama. Pored toplote, rizik povećavaju otoci nastali usled upala vena i dehidratacija, dugo sedenje...

I SUNČANjE JE ŠTETNO Vrućina utiče na opuštanje zida krvnog suda i povećanja količine krvi u njemu, a nekretanje i temperatura zajedno utiču na manje korišćenje mišića nogu koji svojim kontrakcijama usmeravaju kretanje krvi ka srcu. Povećana količina krvi u nogama rasteže i proširuje varikozitete. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Na to utiče i nemogućnost nošenja elastičnih čarapa u periodu kada je spoljna temperatura oko 30 stepeni Celzijusa. Zbog toga se pacijentima sa proširenim venama savetuje da ne izlažu noge direktnom uticaju sunca, da šetaju u ranim jutarnjim satima, tuširaju noge hladnom vodom i povremeno ih blago masiraju.

Vrućine pogoduju nastanku venskih tromboza koje mogu da budu površne pa se manifestuju i pratećom upalom, ali mogu da zahvate i duboki venski sistem. Osim samog uticaja toplote, venske tromboze nastaju i kao posledica dehidratacije koja je češća u letnjim mesecima, odnosno dugih putovanja koja su takođe karakteristična za oaj period godine. Vrlo često su ovi faktori udruženi. Ipak, sama upala vena podstaknuta vrelim danima ne može direktno da izazove nastanak venske rane.

Prema rečima asistenta dr Igora Končara iz Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, uticaj tromboza na nastanak hroničnih venskih ulceracija je direktan, ali je za to potrebno vreme:

- Nekad godine, a nekad i decenije mogu proći od momenta tromboze do pojave rane. Sam intenzitet upale ne utiče na pojavu rane. Rana nastaje kao posledica dugotrajnog otoka i posledičnog oštećenja kože.

Intenzitet otoka zavisi najviše od toga koji je segment venske mreže zahvaćen i koliko se pacijent pridržavao terapije sa sanaciju otoka (elastična bandaža, podizanje nogu u časovima odmora, smanjenje telesne mase kod gojaznih, redovne fizičke aktivnosti). Intenzitet otoka i njegovo trajanje su glavni faktori za nastanak rane.

Šećerna bolest, kaže naš sagovornik, nema direktnog uticaja na nastanak venske rane, međutim, ova bolest može da uzrokuje rane koje su sasvim drugačije po mestu i karakteru, i koje se leče drugim metodama.

- Ne treba mešati vensku ulceraciju, odnosno ranu, od dijabetesne. Rana nastala usled šećerne bolesti nosi sa sobom i rizik od gubitka ekstremiteta, dok venska ne. Nekada, retko, kod istog bolesnika se mogu videti i obe rane što naravno predstavlja izazov za lečenje i umanjuje šanse za uspeh- kaže dr Končar.

Ukoliko se radi o venskoj rani, ona se tretira na dva načina. Potrebna je odgovarajuća nega rane i prevencija dodatne infekcije, što podrazumeva održavanje higijene i previjanje, dok je, sa druge strane, potrebno primeniti terapiju osnovnog oboljenja koje je ranu izazvalo, u ovom slučaju je to venska insuficijencija.

- Lečenje venske insuficijencije je kompleksno i zahteva primenu konzervativnih mera, od lekova koji smanjuju rizik od nove tromboze (preparati acetilsalicilne kiseline) i venotonika, do primene obavezne elastične bandaže, promene stila života, a nekada čak i radnog mesta - pojašnjava dr Končar. - Ukoliko konzervativne mere nemaju izgleda za uspeh primenjuje se i hirurški tretman kada je to moguće, u zavisnosti od opšteg stanja bolesnika, životne dobu, pratećih oboljenja, stadijuma venske bolesti.

Stadijum venske insuficijencije u kome su se pojavile venske ulceracije nije lak za lečenje. Kvalitet života bolesnika je narušen, a predstavlja poprilično opterećenje za zdravstveni sistem. Iz tog razloga je važno primeniti odgovarajuće mere prevencije ili lečenja u početnim stadijumima bolesti.

izvor: novosti

Nastavak na B92...