Izvor: B92, 13.Mar.2010, 22:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Terapija mirisima
Aromaterapija ima uticaja na emocije, čula, saniranje simptoma... Kupke, masaže, inhalacije, aroma lampice deluju pozitivno na zdravlje jer opuštaju i doprinose osećaju blagostanja
Tekst: mr farm. Tatjana Đerković
Izvor - Farmakon
Zvuči potpuno neverovatno da su za terapiju mirisnim biljnim uljima znali i Stari Egipćani, a njihova upotreba zabeležena je u hijeroglifima mnogo godina pre nove ere. U to vreme egipatski sveštenici, doktori i alhemičari >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koristili su aromatične supstance biljnog porekla za lečenje mnogih oboljenja. Stari Egipćani ekstrahovali su etarska ulja tako što su biljku potapali u njeno ulje, a zatim cedili kroz lanene torbe.
Ocem moderne aromaterapije, međutim, smatra se francuski hemičar Rene Moris Gatefos (1881–1950), koji se zanimao za lečenje mirisima. Dok je izvodio jedan eksperiment u svojoj laboratoriji, taj naučnik se opekao i zamočio ruku u prvu posudu sa tečnošću kako bi otklonio bol. Igrom slučaja, ta tečnost bila je lavandino ulje, a njegova rana ubrzo je bila zalečena. Nakon tog događaja, on je prvi uveo izraz aromaterapija, 1928. godine u stručnoj publikaciji. Kasnije, krajem tridesetih godina prošlog veka, izdao je i knjigu Aromaterapija, kada je taj izraz opšte prihvaćen, i razlikovao je terapijsku upotrebu etarskih ulja od efekta koji imaju ostali proizvodi prijatnog mirisa.
Njegovo interesovanje nije se završilo samo na etarskim uljima već i na pronalaženju metoda destilacije. Početkom dvadesetog veka osnovao je prvi evropski časopis koji se bavio informacijama o istraživanju etarskih ulja i njihovoj proizvodnji širom sveta La Parfumerie Modern. Časopis je izlazio sve do šezdesetih godina prošlog veka.
Etarska ulja
Aromaterapijskim metodama, etarska ulja preko kože i pluća dolaze u krvotok i deluju umirujuće na čitav organizam, to jest na organe čija je ravnoteža poremećena.
Važi pravilo da što biljka ima više uljanih žlezdi, to je ulje jeftinije. Tako se od lavande može dobiti šest puta više etarskog ulja od iste količine droge. Postoji više od 150 različitih etarskih ulja. Ona nastaju kao rezultat metabolizma biljaka. Sadrže monoterpene, fenilpropane i sekviterpene i akumuliraju se u tkivima biljke koja sadrže uljane žlezde. Većina ima antiseptičko delovanje. Neka ulja imaju antivirusno, antiinflamatorno, analgetičko, antidepresivno, ekspektorantno... Pored toga, ona imaju i stimulantno, relaksantno, diuretičko i povoljno dejstvo na digestivni trakt. Sintetička ulja nemaju efekat, a najbolje dejstvo ostvaruju ulja dobijena iz prirodnog, čistog, sirovog materijala.
– Korišćenje nekih etarskih ulja u obliku tečnih preparata za inhalaciju, primenu na koži ili per os primenu poznato je i proučeno, pa je sastavni deo farmakoterapije. Na primer, inhalacija etarskog ulja eukaliptusa, kamilice ili nane olakšava disanje kod prehlade, smanjuje otok i sekreciju nosne sluznice. Smatra se da udisanje pare mešavine ulja nane i matičnjaka, u jednakim odnosima, može olakšati tegobe kod upale sinusa. Utrljavanjem preparata koji sadrže terpentinsko ulje, ulje ruzmarina, lavande ili borova poboljšava se cirkulacija, opuštaju mišići i smanjuju bolovi kod reumatizma i sličnih oboljenja. Ispiranjem sluznice usta toplom vodom sa dodatkom ulja žalfije, majčine dušice ili kamilice, smanjuje se upalni proces i sprečava infekcija. Etarsko ulje karanfilića je poznati zubarski antiseptik, blagi analgetik i još blaži anestetik. Napici ili sirupi sa dodatkom etarskog ulja timijana, morača i anisa povoljno deluju kod produktivnog kašlja, olakšavaju iskašljavanje i sprečavaju spazmički kašalj. Poznato je da etarsko ulje nane ima klinički potvrđeno pozitivno terapijsko delovanje kod iritabilnog kolona – kaže za Farmakon prof. dr Nada Kovačević, dekanka Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i redovna profesorka na predmetu farmakognozija.
Etarska ulja moraju biti razblažena i moraju se pažljivo koristiti, pod nadzorom licenciranog aromaterapeuta, jer ukoliko se koriste pravilno i pod kontrolom stručnjaka, bezbedna su za svakog pacijenta.
– Pod aromaterapijom se podrazumeva i nakapavanje i utrljavanje etarskih ulja na akupunkturne tačke. Delotvornost takvog terapijskog pristupa nije u potpunosti potvrđena i razjašnjena, ali je evidentno da određeni pozitivni efekti takve terapije postoje kod određenih bolesnika. Objašnjenje i razumevanje potencijalne (za neke i neosporne) efikasnosti sigurno podrazumeva višestruki pristup: primenu određenog etarskog ulja, aktivaciju određene akupunkturne tačke, pritisak/masažu i aktivaciju ostalih čula. Ne treba zaboraviti da je etarsko ulje kompleksna smesa terpenskih i fenilpropanskih jedinjenja i da može da deluje kao celina, odnosno da je za delovanje odgovoran jedan sastojak etarskog ulja. Moguće je da do aktivacije određenih nervnih pleksusa može dovesti neki sastojak etarskog ulja koji sa stanovišta alopatske medicine uopšte nije značajan – objašnjava prof. dr Kovačević.
Naša sagovornica dodaje još jedan vid aromaterapije, a to je masaža određenim preparatima koji predstavljaju rastvore etarskog ulja (najčešće jedan odsto) u nekim masnim uljima i jedna stara tehnika – terapija mirisom, koja se primenjuje u različitim delovima sveta na različite načine i sa različitim etarskim uljima i drugim mirisnim supstancama i prirodnim proizvodima.
Prilikom proizvodnje i pakovanja etarskih ulja, postoje tačna pravila o kojima treba voditi računa kako bi etarsko ulje bilo zadovoljavajućeg kvaliteta.
– Etarska ulja proizvode se na različite načine: destilacijom vodenom parom, ceđenjem ili ekstrakcijom u neke masne podloge. Uvek je važno odabrati kvalitetnu biljnu sirovinu, koja ne sadrži rezidue pesticida i teške metale, pravilno sprovesti proces proizvodnje kvalitetnom opremom u adekvatno pripremljenom prostoru. Posle izdvajanja, etarsko ulje treba obraditi na propisan način (sušenje, otparavanje lakoisparljivih komponenata, odstojavanje i sl.) i propisanim hemikalijama. Etarska ulja čuvaju se u propisanoj staklenoj ili aluminijumskoj ambalaži, dobro napunjenoj i dobro zatvorenoj, na tamnom i suvom mestu. Posude u kojima se čuva etarsko ulje ne treba često otvarati jer se pojedina ulja lako usmole. Svako ulje ima određeni alergogeni potencijal, a stara i usmoljena još više. Uvek pre primene, i spoljašnje, a naročito pre inhalacije ili per os primene, treba proveriti da li je osoba sklona alergijama. Etarska ulja, kao i proizvodi koji ih sadrže, moraju se pažljivo čuvati posle otvaranja i koristiti u predviđenom roku – navodi prof. dr Kovačević.
Razvoj aromaterapije u svetu i kod nas
Poslednjih godina za aromaterapiju vlada sve veće interesovanje u svetu, a polako i u našoj zemlji. Ona se često koristi u kući, na klinikama i u bolnicama, na primer za olakšavanje bola prilikom porođaja, za olakšavanje simtoma neželjenih reakcija na hemoterapiju kod onkoloških bolesnika ili za olakšavanje oporavka srčanih bolesnika. Primena aromaterapije u nekim zemljama otišla je toliko daleko da, recimo, u Japanu inženjeri ugrađuju aroma sisteme u zgrade za različite namene. Tako, na primer, miris lavande ispunjava deo poslovnog prostora gde mušterije čekaju na neku uslugu, da se smire i ne budu nervozne, dok se u delu gde zaposleni naporno rade, recimo u banci, otpušta miris limuna ili ruzmarina da bi se poboljšala koncentracija i na najbolji način završile radne obaveze.
Budući da aromaterapija postaje sve popularnija, tri velike međunarodne organizacije aromaterapeuta udružile su se početkom 2002. godine u jednu veliku: International Federation of Professional Aromatherapists (IFPA). Cilj je bio da primena aromaterapije bude što stručnija, sa jasnom vizijom, a članovi te organizacije su istaknuti britanski i svetski aromaterapeuti.
– U svetu je aromaterapija podeljena na francuski i engleski metod. Francuska škola neguje uzimanje etarskih ulja per os, dok se u engleskom metodu praktikuje uzimanje preko kože i sluzokože. Time aromaterapija nije podeljena nego sjedinjena pod jedno okrilje, Međunarodnu asocijaciju profesionalnih aromaterapeuta IFPA sa sedištem u Londonu – kaže za Farmakon Lejla Ljubenković, aromaterapeut i informoterapeut, predsednica Udruženja aromaterapeuta Srbije, mlade i prve takve institucije u našoj zemlji.
IFPA veruje u holističke principe i filozofiju, brigu o zdravlju i promociju dobrog zdravlja i blagostanja. Ta organizacija od svog osnivanja ulaže u edukaciju novih aromaterapeuta i promociju aromaterapije kao discipline koja brine o zdravlju. Isto tako, veruje da je ključ uspešnog primenjivanja edukacija i saradnja sa nacionalnim školama za aromaterapeute kako bi se osiguralo da se svi nacionalno prihvaćeni standardi poštuju. Jer da bi aromaterapija pružila dobre rezultate, etarska ulja moraju biti zadovoljavajućeg kvaliteta i čistoće. Kvalitetno etarsko ulje, osim priznatog sertifikata, mora da ima naznačen i latinski naziv biljke iz koje je dobijeno, zemlju porekla, način na koji je biljka gajena, način na koji je etarsko ulje izdvojeno, broj serije, sigurnosne mere...
– U modernoj aromaterapiji reflektuje se tradicija prirodne medicine. Bez obzira na aktuelni tržišni bum najrazličitijih aromaterapeutskih proizvoda, koji može stvoriti utisak da je reč o nekoj potpuno novoj disciplini, upotreba etarskih ulja u svim vrstama proizvoda nije nikakva novost. Novijeg je datuma samo korišćenje njihovih sintetičkih kopija. To se odnosi na priču kod nas, a aromaterapija je prepoznatljiva po omekšivačima za veš. Stanovništvo Srbije ima privilegiju da živi u podneblju izuzetno bogatom biljem od koga se proizvode etarska ulja. Prava je šteta što se toj činjenici posvećuje malo pažnje – kaže Ljubenkovićeva.
U Srbiji je aromaterapija zvanično priznata kao jedna od metoda tradicionalne medicine koja se, prema Pravilniku o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine (Sl. gl. RS br. 119/2007 od 14. 12. 2007. godine), može obavljati kao metoda rehabilitacije. Prema tom pravilniku, zdravstvena ustanova i privatna praksa mogu obavljati metode i postupke tradicionalne medicine ako pored odgovarajuće opreme za obavljanje zdravstvene delatnosti imaju obezbeđen radni sto, tri stolice, ležaj i orman, a za obavljanje metode aromaterapije i police za skladištenje fitoterapeutskih sirovina i supstanci, opremu za izradu fitoterapeutskih preparata, krevet za masažu i lokalnu aplikciju mirisa i policu za smeštaj kompleta mirisa.
Aromaterapeut je kod nas zdravstveni radnik sa radnom dozvolom koju mu izdaje Ministarstvo zdravlja nakon odslušane edukacije.
U našoj zemlji prvi put ove godine biće sprovedena edukacija za buduće aromaterapeute. Edukaciju će organizovati Udruženje aromaterapeuta Srbije.
– Škola za aromaterapeute, u sklopu Udruženja aromaterapeuta, bazira se na osnovama programa Učilišta Aromavita i Penny Price Academy, gde polaznik dobija dve diplome i samim tim postaje član IFPA. Udruženje je prva institucija takvog oblika edukacije kod nas, radi prema modelu engleske škole aromaterapije, a program i predavači su iz Učilišta za aromaterapiju Aromavita iz Zagreba – navodi Ljubenkovićeva.
Prema rečima naše sagovornice, Udruženje aromaterapeuta ima sledeće zadatke:
– ustanovljavanje i vođenje registra stručnih i školovanih aromaterapeuta i registra supervizora,
– afirmisanje i unapređivanje aromaterapije kao posebnog holističkog pristupa čoveku i njegovom zdravlju, što znači da se ljudsko zdravlje i čovek shvataju kao celina,
– ustanovljavanje standarda u aromaterapijskoj edukaciji i praksi,
– zaštita profesionalnog statusa i prava aromaterapeuta,
– stručno usavršavanje iz oblasti aromaterapije,
- učestvovanje u zakonskom regulisanju aromaterapije i statusa aromaterapeuta.
Definicija aromaterapije
Prema definiciji Internacionalne organizacije profesionalnih aromaterapeuta, aromaterapija je kontrolisano korišćenje etarskih ulja da bi se uravnotežilo i unapredilo zdravlje tela, uma i duha. Doslovan prevod aromaterapije (grčki aroma – miris, therapeia – lečenje) znači lečenje mirisom.
Aromaterapija ima uticaja na emocije, čula, saniranje simptoma. Osnovni princip je holističko delovanje, što znači da etarska ulja ostvaruju svoje dejstvo na sve ćelije našeg organizma i tako ga vraćaju u ravnotežu. Kupke, masaže, inhalacije, aroma lampice deluju pozitivno na zdravlje tako što opuštaju i doprinose osećaju blagostanja.
Odabir aromaterapijske metode
Ljubenkovićeva objašnjava da se prilikom odabira aromaterapijske metode uzima karta klijenta ili da se u većini slučajeva koristi intuitivni segment odabira.
– Aromaterapiju možemo definisati kao korišćenje eteričnih ulja za poboljšanje zdravlja i vitalnosti tela i duha inhalacijom ili nanošenjem na kožu. Komplementarna medicina, čija je aromaterapija deo, nudi način holističkog tretmana, što znači da ne posvećuje pažnju samo simptomima nego i ukupnom stanju organizma, kompletnoj osobi, uključujući i emocionalni aspekt i životni stil.
.jpg)
