Izvor: S media, 18.Mar.2010, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Telo govori više od reči
Razmena mišljenja i emocija od izuzetnog je značaja za svaku osobu jer se tako oseća kao deo društvene celine. Sve više je tehnoloških inovacija koje savremenom čoveku omogućavaju da kontaktira sa okolinom uvek i svuda. Činjenica je da je komuniciranje u pravoj ekspanziji, a poznati svetski stručnjaci iz ove oblasti ističu da će 21. vek biti u znaku komunikacije kao nijedan do sada.
Kolika je uloga komunikacije u životu pojedinca i kakav je njen uticaj na njegov uspeh >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ili neuspeh objašnjava dr Miljojko Bazić, profesor na predmetima poslovna komunikacija, odnosi s javnošću i komunikacija i poslovanje organizacije na Megatrend univerzitetu, i predsednik Upravnog odbora Kulturno-edukativnog centra iz Beograda.
- Savremeni komunikolozi ističu da će ovaj vek biti vek komunikacije, delim njihovo mišljenje. Evidentno je da će uspeh pojedinca i kolektiva najneposrednije zavisiti od načina komuniciranja. Kako se uspešno komunicira? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, u pitanju je složen proces u kojem nema bitnih i nebitnih činjenica, već je sve važno. Ipak, znanje, iskrenost i kultura su činioci koji najviše doprinose uspehu. Komuniciramo uspešno kada nam sagovornik, bez dvoumljenja, veruje.
Koliko su Srbi generalno uspešni u komuniciranju?
- U Srbiji se problemi u komuniciranju uglavnom ispoljavaju kroz nepoverenje i nekulturu, odnosno kroz neistinu i manipulaciju. Komunikacija je ogledalo čoveka, bitan element njegovog identiteta. Da bismo u tome bili uspešni, moramo da pođemo od osnovnih sociološko-psiholoških potreba čoveka. Svako biće u kontaktu sa drugima želi da se oseti važnim, cenjenim i poštovanim. Ljudska priroda je osmišljena tako da sve što radimo drugome ima povratni uticaj na nas, odnosno sve što posejemo u životima drugih, to ćemo požnjeti u sopstvenom životu.
Često se susrećemo sa terminom kultura komuniciranja, šta se pod time zapravo podrazumeva?
- Odnos kulture i komunikacije je usko povezan i u svakom društvu postoje određena pravila komuniciranja. Upoznati kulturu komuniciranja jedne zajednice, znači upoznati njen način života. Značaj komunikacije u društvu najčešće je uslovljen primenom kulturnih vrednosti u svakodnevnom životu. Smisao kulture komuniciranja je da se što više sluša, a što manje govori. Iako mnogi danas smatraju i praktikuju obratni poredak, takav pristup je pogrešan. I Bog nam je dao dva uva i jedna usta, što znači da bi trebalo da dva puta više slušamo nego što govorimo.
Koji vidovi komunikacije postoje?
- U teoriji postoji mnogo podela, ali najčešća je prema učesnicima u procesu komunikacije i prema upotrebi jezika komuniciranja. Prema jeziku komuniciranja razlikujemo verbalnu i neverbalnu komunikaciju. U verbalnoj čoveka možemo da posmatramo kroz različite komponente kao što je njegovo obrazovanje, vaspitanje, kultura, karakterne osobine, sklonosti, pogled na svet... Neverbalna komunikacija je govor tela, zapravo spoljni odraz emocionalnog stanja neke osobe koji se najčešće manifestuje kroz pokrete, dodire, fizičko rastojanje, neverbalna obeležja govora i izgled.
Da li više utičemo na druge verbalnim ili neverbalnim načinom izražavanja?
- Mnogi savremeni stručnjaci smatraju da je neverbalna komunikacija važnija od verbalne. To znači da je izuzetno bitno i na koji način se nešto kaže, a ne samo šta se govori. Rečima se izražavamo od 20 do 40 procenata, a govorom tela od 60 do 80, neverbalnom komunikacijom izražavamo duh. Telo tako postaje simbol kao socijalno,
emocionalno, estetsko, etičko i kulturno obeležje čoveka. Svaki gest ili pokret može da predstavlja nagoveštaj onoga što u tom trenutku osećamo. Na primer, gojazan muškarac kojem je neprijatno zbog toga, često "čupka" prevoj kože na podbratku, dok dama sa viškom kilograma često prelazi rukama niz butine, kao da ih gladi. Osoba koja je uplašena, sklona je da prekrsti noge ili ruke, ili oboje. Interesantan primer govora tela predstavlja i muškarac u razgovoru sa damom koja ima dubok dekolte, iako on svesno nastoji da ne gleda u pravcu njenih grudi, često nesvesno u razgovoru pravi dlanovima kružne pokrete kao da ih opipava.
Ko je dominantniji u verbalnoj komunikaciji, a ko se bolje snalazi u govoru tela?
- Istraživanje psihologa sa Univerziteta Harvard dokazala su da žene mnogo spretnije tumače govor tela nego muškarci. Do rezultata se došlo tako što su ispitanicima oba pola prikazani kratki filmovi bez zvuka, na kojima se videlo da muškarac i žena nešto pričaju. Od njih se tražilo da po izrazima lica glumaca odgonetnu suštinu razgovora. Čak 87 procenata žena, naspram 42 odsto muškaraca, tačno je razumelo situaciju. Zanimljivo je da su se u muškoj grupi najbolje pokazale osobe koje se profesionalno brinu o drugima, kao i umetnički tipovi. U ženskoj grupi najjaču intuiciju imale su dame koje su se ostvarile u ulozi majke. Stručnjaci to objašnjavaju time da su majke primorane da se, dok su im deca mala, u potpunosti oslanjaju na njihove neverbalne iskaze.
Kakav je govor tela osobe koja ne govori istinu?
- Lakše je otkriti ljude koji ređe lažu od onih koji lažu često, jer su ovi drugi uvežbani da govore neistinu. U literaturi postoji termin profesionalni lažov, a najčešće se odnosi na političare ili advokate, koji su, zahvaljujući svojoj profesiji, usavršili svoje telesne pokrete koji bi mogli da ih razotkriju. U principu, osobe koje ne govore istinu, najčešće sakrivaju pojedine delove tela, ili ih drže izvan domašaja pogleda. Gestovi koji najčešće signaliziraju da sagovornik laže su pokrivanje usta, dodirivanje nosa, trljanje oka, hvatanje za uvo, češkanje vrata ili povlačenje okovratnika.
Ko uspešnije laže, žene ili muškarci?
- Mnoga istraživanja pokazuju da mali broj muškaraca može uspešno da slaže svoju ženu, dok većina žena bez problema može da slaže muškarca.
Koliko savremena tehnologija utiče na fond reči kod prosečnog čoveka, da li je on bogatiji ili siromašniji u odnosu na period od pre 30 ili 50 godina?
- Nove tehnologije donose promene u svim bitnim sferama ljudskog razvoja i egzistiranja, pa samim tim i u komunikaciji. Budući da ona može da bude i usmena i pisana, nove tehnologije utiču i na jedan i na drugi vid. Mobilni telefon i Internet doneli su ogromnu prednost čoveku u davanju i dobijanju informacija. Međutim, istovremeno, doprineli su njegovom otuđenju, tako da smo više upućeni na sebe nego na druge. Nije retka pojava da dvoje mladih sede u nekom restoranu ili kafiću i povremeno razgovaraju međusobno, a povremeno pojedinačno sa drugima putem SMS-a. Njihova verbalna komunikacija u odnosu na njihove vršnjake od pre dvadesetak godina znatno je redukovana, pisanje i slanje poruka čini ih odsutnim iz procesa komuniciranja sa osobom pored njih, tako da se u isto vreme osećaju i blisko i udaljeno od nje. Takođe, nove tehnologije siromaše jezik. Sve se manje čitaju knjige, sve više gleda televizija, a ukoliko ne čitamo, ne možemo da obogatimo fond reči. Posledica toga je da nam je fond reči danas znatno siromašniji nego što je bio pre nekoliko decenija.
A ŠTA DLANOVI GOVORE?
- Ruke zauzimaju najznačajnije mesto u neverbalnoj komunikaciji, a dlan ima posebno snažan uticaj, naročito prilikom rukovanja. Ako ga okrenemo nagore, to je položaj kojim pokazujemo pomirljivost, iskrenost, naivnost, prihvatanje ili pokornost. Kada dlan okrenemo nadole, time pre svega iskazujemo želju za dominacijom. Stisnuta pesnica sa ispruženim kažiprstom simbolično se tumači kao batina kojom govornik figurativno bije slušaoca zahtevajući da mu se potčini. Ovaj gest nesvesno izaziva negativna osećanja kod sagovornika.
Koji gest posebno iritira sagovornika?
- Ispružen kažiprst je jedan od najneprijatnijih neverbalnih gestova, naročito ako se, pri tom, prstom maše u taktu govora. Osobe koje ovako gestikuliraju, deluju vrlo agresivno, ratoborno i nepristojno. U Maleziji ili na Filipinima, na primer, upiranje prsta prema nekome se smatra uvredom.
Izvor: Novosti
