Izvor: B92, 28.Feb.2011, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tatina ishrana utiče na bebu
Dva skorašnja istraživanja su pokazala da očeva nezdrava ishrana može uticati na zdravlje fetusa, potencijalno mu razvijajući sklonosti ka određenim bolestima. Ne samo da se nezdrav način života odražava na nas, već može stvoriti pretnju za buduće generacije.
Znamo da smo napravljeni kombinacijom gena od oba roditelja, kombinacijom koja nastaje kada spermatozoid oplodi jajašce. Spoj gena naših roditelja ne utiče samo na naš izgled i ponašanje. Veliki je broj faktora >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji utiču na plod, a oni zavise od okruženja, fenomena koji se naziva epigenetika.
Društveno okruženje i uslovi, pozitivna i negativna iskustva, ali i sve ono što jedemo ima veliku ulogu u tome kakav će biti naš genetski materijal.
Nenasledno prenošenje
Znamo da okolina utiče na razvoj deteta pre rođenja (i to znamo zbog jednog malo istraženog fenomena) ali je moguće da epigenetika ima veoma važnu ulogu u pripremi budućih pokolenja za stil života i navike koje će preuzeti rođenjem.
Glad koja je udarila Evropu tokom Drugog svetskog rata je odličan primer ovog fenomena. U Holandiji su ljudi iscrpljeni borbom protiv nacističkog režima doveli sebe do stanja da unose vrlo malu količinu kalorija (manje od 1.000 dnevno), što je posebno bilo okrutno prema trudnicama.
Istraživanja su pokazala da su deca koja su iskusila ove restrikcije u ishrani podložnija različitim metaboličkim poremećajima (povišeni lipidi u krvi i netolerancija na glukozu), kao i skolnost ka gojaznosti. Zbog niskog prenosa kalorija do fetusa, metabolizam majke je morao da se ’reprogramira’ tako da akumulira što više kalorija. Kada su deca rođena, rat i glad su prestali i njihovi organizmi nisu bili spremni za normalnu ishranu.
Uloga tate
Poslednja istraživanja pokazuju da i očevi imaju vrlo važnu ulogu (dok je majčina lako razumljiva). Posmatrajući životinjske uzorke, naučnici su uočili da su bebe očeva koji su unosili dosta masti pokazala netoleranciju na šećer kao i gubitak sposobnosti da luče insulin u poređenju sa drugim posmatranim mladuncima.
Ove anomalije su rezultat modifikacija određenih gena koji se nalaze u ćelijama pankreasa. Druga istraživanja su pokazala da deca očeva kojima nedostaju proteini pokazuju nepravilnosti u delovanju gena koji utiču na obradu masti i holesterola.
Sva ova istraživanja pokazuju da ne samo buduće mame treba da paze na ishranu već i očevi mogu učestvovati u "programiranju" zdravlja svoje buduće dece.
