Izvor: B92, 01.Apr.2013, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tamo gde žive stogodišnjaci
Jasno je da dugovečnost ne može biti posledica isključivo jednog “eliksira”, pa se naučnici trude da pronađu što je moguće više faktora koji mogu uticati na produžetak očekivanog trajanja života ljudi.
U potrazi za tim faktorima, zapaženo je da su neki stanovnici planete dugovečniji od ostalih. Naročito su se izdvojili stanovnici grčkog ostrva Ikarija koji u proseku imaju između 66 i 91 godinu, a nedavno su naučnici zasluge za to pripisali “domaćoj” crnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kafi, onakvoj kakva se pije i u Srbiji.
Istraživači su bili zainteresovani za Ikariju budući da pripada takozvanoj “Plavoj zoni” zemalja u kojima ljudi žive duže od 90 godina.
Ipak, bilo im je jasno da je jaka kafa samo mali deo načina života ovih ostrvljana.
Jedna studija iz 2011. objavljena u žurnalu Cardiology Research and Practice otkrila je da oni svoju dugovečnost duguju i stalnoj fizičkoj aktivnosti, zdravoj ishrani i popodnevnom odmoru koji pomaže da se ublaže posledice stresa.
Da “plava zona” obuhvata samo stogodišnjake, ali ne i recepte za njihovu dugovečnost, potvrđuje i situacija na Okinavi gde među 100.000 stanovnika Okinave ima 50 stogodišnjaka, uprkos tome što verovatno u životu nisu popili “domaću” crnu kafu.
Istraživači su proučavali tamošnjih 900 stogodišnjaka, kako bi shvatili ključne faktore za njihov dugačak životni vek.
Slično kao i na Ikariji, faktor nije jedan. Oni vode aktivne živote, hrane se pretežno povrćem i proizvodima od soje, a gotovo nikad se ne prejedaju, jer se drže pravila “hara hachi bu”, odnosno da jedu dok ne budu 80 odsto siti.
Takođe, u njihovoj životnoj filozofiji postoji termin “ikigai” koji se odnosi na posedovanje smisla života. Na neki način, to znači da svako od njih veruje u dublji smisao življenja.
Istraživači su posmatrali efekte “ikigaija” i otkrili da zaista može smanjiti rizik od prerane smrti.
Mario Garet, profesor gerontologije na San Dijego Univerzitetu kaže da ipak jedno te i isto pravilo važi za sve od ovih lokacija.
Naime, stanovnici zemalja dugovečnosti svi imaju osećaj pripadnosti grupi.
“Kada ne bi bilo društva, stogodišnjaci bi bili raštrkani po celom svetu”, kaže on.
Takođe, ukazuje da je dodatni ključni element to što stariji ljudi u ovim zemljama nisu isključeni iz svakodnevnih aktivnosti.
“U većini drugih društava ljudi otpisuju starije, čim dostignu određen broj godina”, kaže Garet. “Čak i na Korzici, gde ljudi nisu toliko otvoreni prema drugima, imaju osećaj zajedništva. To je ono što podstiče dugovečnost”.
Batener ističe da ne postoji samo jedan recept za duži život. Umesto toga, ljudi bi trebalo da naprave više malih životnih izmena.
Uz to, Batner kaže da će i jedna stvar možda biti dovoljna, a to je da budete pozitivni.
“Svaki istraživač o stogodišnjacima teško će naučno izmeriti da li su i koliko ljudi dopadljivi i pozitivni. Ipak, usuđujem se da kažem da mrgudi izumiru”, kaže on.
