Izvor: B92, 21.Jun.2010, 14:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tamna strana sunca

Dok je svetao ten nekada bio simbol zdravlja i lepote, poslednjih decenija sve je više onih koji žele „divnu bronzanu boju", katkad i po svaku cenu.

Sunčevo zračenje danas je postalo velika opasnost za kožu, tako da se preteranim izlaganjem i neprimenjivanjem sredstava za zaštitu izlažemo riziku od nastanka opekotina i oštećenja. Melanom se poslednjih godina javlja u sve većim razmerama, a uglavnom je posledica nezdravog sunčanja. Ne treba zaboraviti da UV zračenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ima kumulativni efekat - oko 80 odsto ukupne doze zračenja „zaradimo" do 18. godine.

Gotovo dve decenije u svetu se vode medijske kampanje u kojima se ne savetuje sunčanje, odnosno zagovara se krajnje oprezno izlaganje sunčevim zracima, samo u periodu dana kada je niži indeks zračenja (do 10 i posle 16 časova) i uz upotrebu jakih antisolarnih krema.

Štetno dejstvo sunčanja je dvojako: naglo izlaganje nepripremljene kože dovodi do njenog akutnog oštećenja i nastanka opekotina. Iako su to najčešće površne opekotine (I stepena), dešavaju se i ozbiljnije opekotine II stepena kada dolazi do odvajanja površinskog sloja kože, usled čega se pojavljuju plikovi i rane. Osim velike neprijatnosti i bola, kao posledica opekotina, mogu da se pojave razne fleke na koži (depigmentacija). Ukoliko su na koži prisutni znaci termičkog oštećenja u vidu crvenila, otoka, svraba i bola, potrebno je obustaviti dalje izlaganje sunčevim zracima. U tom slučaju, na kožu treba stavljati hladne obloge i hidratantne kreme. U slučaju pojave plikova i rana, treba se obratiti lekaru - objašnjava dr Alenka Dobovšek, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije iz Centra za plastičnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Osim ovog akutnog efekta, ponovljeno i preterano izlaganje suncu tokom dužeg vremenskog perioda za posledicu može da ima izmene strukture i funkcionisanja ćelija kože, ali isto tako i pojavu čitavog spektra različitih promena - od onih koje su posledica smanjene sinteze elastičnih i kolagenih vlakana, pojave bora i ranijeg starenja, do nastanka prekanceroznih promena i malignih tumora kože. Takav je, na primer, maligni melanom koji, nažalost, pripada grupi najagresivnijih tumora ljudske vrste.

Zato, ukoliko planirate sunčanje, budite obazrivi. Imajte na umu da sunce ponekad može da ima pogubno dejstvo na vašu kožu. Uvek koristite antisolarne kreme i obavezno izbegavajte izlaganje suncu u periodu od 10 do 16 časova. Posebnu pažnju trebalo bi da obratite na delove tela na kojima se nalaze mladeži. Njih treba da zaštitite i dodatno, bilo dugim rukavima i nogavicama, bilo kačketom ili šeširom. Kada je reč o mladežima, strah koji oni izazivaju posledica su njihove povezanosti sa nastankom jednog od najmalignijih tumora - malignog melanoma, čija je učetaslost, nažalost, u porastu i koji se sve češće javlja u mlađem životnom dobu. Ovaj tumor nastaje transformacijom ćelija kože koje sintetišu mrki pigment - melanin. Imajući u vidu dejstvo UV zračenja na strukturu ćelije i izmenu njihovog funkcionisanja, nipošto se ne savetuje intenzivno izlaganje suncu, ali ni solarijumu ukoliko je na koži prisutan veći broj pigmentnih promena, mladeža (50 i više) ili je prisutan mladež (više od pet) čiji je prečnik veći od 0,6 milimetara i koji pokazuje promenu u obliku, boji i veličini. Istraživanja u svetu potvrdila su da izlaganje solarijumu deset i više puta u toku godine, drastično povećava rizik od melanoma. Rečju, oprez je - imperativ.

UVA i UVB zraci

U nastanku kožnih oštećenja glavnu ulogu imaju UVA i UVB zraci. UVA zraci izazivaju tamnjenje kože bez opekotina. Prodiru dublje u kožu i odgovorni su za njeno ubrzano starenje. Treba znati da prolaze čak i kroz prozorsko staklo, oblak ili pola metra dubine vode, a prisutne su i u solarijumima.

UVB zraci izazivaju opekotine na koži, ubrzavaju starenje, a smatraju se odgovornim i za nastanak karcinoma kože. Kliničko iskustvo pokazalo je da imaju nepovoljniji učinak na kožu od UVA zraka zbog veće energije. UV indeks je količina UV zraka koja odgovara njihovom delovanju na kožu, a izražava se brojevima od jedan do deset. Što je UV indeks veći, savetuje se što manji boravak na otvorenom.

Saveti za boravak na suncu

izbegavajte izlaganje suncu između 10 i 16 sati

izlažite se postupno i ne predugo

koristite samo sredstva za zaštitu od sunca sa odgovarajućim faktorom zaštite (najmanje 15 za tamnopute, a osobe svetlije puti najmanje 30)

ponavljajte nanošenje zaštitnog sredstva svakih dva sata i posle svakog kupanja

nosite laganu i prozračnu odeću od prirodnih materijala, zaštitite glavu i nosite sunčane naočare

osobama sa proširenim venama i kapilarama sunčanje se ne preporučuje

J. Tomašević

Izvor: Danas.rs

Nastavak na B92...