Izvor: B92, 04.Nov.2010, 14:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi su manje ili više meteoropate
Prema nekim istraživanjima, oko 80 odsto svetske populacije ima tegobe pri promeni vremena, a meteoropatija ili "bolest vremena" danas pogađa i zdrave osobe, mlade ljude, pa čak i decu.
Pasivne meteoropate na osnovu tegoba koje osećaju mogu nepogrešivo da predvide kakvo će vreme biti narednih dana.
Gotovo da ne postoji osoba kojoj ne smeta hladno, vetrovito, kišovito ili sunčano vreme, a sve je više i onih koji ozbiljno shvataju prognozirane biometeorološke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << parametre, prenosi Radio Dojče vele.
"Vremenske prilike svakako utiču na mene, naročito od prošle godine kada sam povredio nogu. Od tad pri svakoj promeni vremena osećam strahovit svrab na mestu povrede koji dugo ne prestaje", kaže Miroslav Čer i dodaje da bioprognozu ipak ne veruje.
Lekari smatraju da vremenske prilike svakako imaju uticaj na organizam i psihičko stanje ljudi, a statistički, ljudima najviše smeta prelazak iz hladnog u toplo vreme, jer je većina fizički nepripremljena tako da proces adaptacije teče sporije.
Za razliku od hroničnih bolesnika, koji osećaju uobičajene zdravstvene probleme, zdrave osobe često nisu u stanju da kažu zašto imaju tegobe, kaže za Dojče vele direktor kragujevačke Službe hitne medicinske pomoći dr Slobodan Kitanović.
Meteoropatija do danas nije dobila zvanično mesto u medicini, iako se za nju odavno zna. Poznato je da je u prošlosti veliki broj poznatih umetnika imao nestabilne psihičke bioritmove zbog naglih promena vremenskih prilika.
Lekari kažu da su najefikasniji "lekovi" protiv meteoropatije odmor i relaksacija, jer upotreba medikamenta može prouzrokovati neželjene efekte i probleme poput zavisnosti koje kasnije treba naknadno lečiti.
Meteoropatska stanja obično traju onoliko koliko traje nepovoljan vremenski period, a s poboljšanjem vremenskih prilika i simptomi meteoropatije se smanjuju.
