Izvor: B92, 13.Jan.2011, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve laži terapeutske ishrane
Koliko se može verovati „obećanjima" da su pojedini prehrambeni proizvodi lekoviti.
Lekovit za srce. „Smanjuje holesterol." „Pomaže u mršavljenju." „Sprečava visok pritisak." Takve tvrdnje sve češće se pojavljuju na namirnicama. Kad uđete u samoposlugu - možete da se zapitate da niste zalutali u apoteku. Može li hrana zaista da nas leči? Da spreči obolevanje, razredi posete lekaru, ulepša život? Da li je zaista toliko, ne više „samo" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zdrav, već baš „lekovit", probiotski jogurt, sok od pomorandže, kozji sir, krompir „obogaćen" selenijumom, blitva sa dodatim vitaminima... Bilo bi lepo da je tako. Ali, nije. U čak 80 odsto slučajeva u pitanju je obična laž - otkrila je EFSA, Evropska komisija za bezbednost ishrane. Zbog učestalih reklamacija stanovništva, ova komisija je ispitala više od 4.000 „lekovitih" tvrdnji proizvođača hrane. Samo je petina mogla zaista da se pohvali efektima kojima se naveliko reklamira.
Nalazi evropskog tela za bezbednost hrane naneli su veliki udarac sektoru „terapeutske ishrane", koji je u Evropi u ekspanziji. Računa se da se time već bavi nekoliko hiljada firmi sa desetinama hiljada zaposlenih. Sve one pokušavaju da naprave hranu koja će istovremeno biti i lek - paradajz obogaćen antioksidantima, specijalno maslinovo ulje za srčane bolesnike, pirinač kome je dodato gvožđe, mleko za bebe koje podstiče imunološki sistem. Sada, kada je evropska komisija otkrila da je većina tvrdnji o učinku takvih proizvoda potpuno neosnovana - jasno je ono što su već mnogi sumnjali. Industrija hrane pokušava da stvori „svoju" šarenu lažu i preuzme bar deo veoma unosnog posla od farmaceutske industrije. I na tome se, pokazalo se, radi nemilosrdno, bez ikakvih obzira prema istini i prema potrošačima.
Industrija „lekovite hrane" pokušava da se odbrani izjavama da problemi nastaju zato što se na polju ishrane primenjuju naučni kriterijumi koji se koriste za farmakološku industriju, i pokušaj da se blokiraju inovacije. Brisel, međutim, za takvu kuknjavu ne haje, a Evropljani treba da se ponadaju da će tako i ostati - samo nam treba još jedna moćna industrija koja trguje našim zdravljem, poput današnjih farmaceutskih kuća. Tako je EU nedavno odlučno blokirala pokušaj da se namirnice obeležavaju crvenim i zelenim, prema tome da li su „dobre" ili „rđave". Crveni „žig srama" bi nosile one koje su „opasne" (verovatno zato što sadrže masnoće, šećer, so), a zelenom bojom bi bile obeležene one koje su „zdrave". S druge strane, Komisija za životnu sredinu i zdravlje odlučila je da natera sve proizvođače mesa, sira i voća da ubuduće sektor ishrane mora da vodi računa samo o jednom - o kvalitetu. Hrana koja jednom izađe na rđav glas (da li da podsećamo na britansku govedinu) - više neće imati šanse. Pa, neka pokušaju opet da nas slažu...
U međuvremenu, na tržištu ostaju sve „raskrinkane" namirnice - odnosno na državama u kojima se prodaju je da „preterane reklamne tvrdnje" usklade sa svojim zakonodavstvom, ali ljudi su upozoreni. Kao što ih odavno upozoravaju i na poplavu dodataka ishrani - raznih preparata koji se prodaju uglavnom u apotekama, a uglavnom neosnovano obećavaju dug život i zdravlje.
Izvor: M. P., Novosti.rs
