Izvor: S media, 18.Jul.2010, 19:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stres nije uvek neprijatelj
Napetost u malim količinama pomaže nam da savladamo novu situaciju. Naučite prepoznati prag kada prerasta u negativnu energiju!
Čovek 21. veka već je navikao da živi sa svojim stalnim pratiocem – stresom. Kod kuće, na poslu, u automobilu, tramvaju...stres nas ne napušta ni na tren. Ipak, ta posebna vrsta fizičko-emotivne napetosti nije povlastica modernog čoveka. Postojao je već u praistoriji i bio mu je izložen čak i pećinski pračovek. Jer, prema naučnoj definiciji, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << stres je pozitivna pojava, neophodna za opstanak vrste. Problem je u količini – iznad određene granice stres prerasta u negativnu energiju.
Priprema za opasnost
Ono što obično definišemo kao stres, u stvari je nagonski i iskonski mehanizam čoveka, koji pred teškoćama mobiliše svu energiju potrebnu za trenutnu reakciju, napad ili beg, kažu psihijatri. U praksi, stres je stanje pripravnost organizma. Naše telo reaguje na nadražaje, kao na primer bolest, snažno uzbuđenje ili izvršavanje zahtevnog zadatka, celim nizom hemijskih reakcija, čija je uloga da nam pomognu u savladavanju nove situacije.
Hemijska oluja
Aktivira se neuroendokrini sistem. Hipofiza i nadbubrežne žlezde pojačavaju izlučivanje nekih hormona, poput adrenalina koji stimuliše neuro-vegetativni sistem, izazivajući povećani broj otkucaja srca, povišeni krvni pritisak i napetost mišića. I ne samo to. Povećava se brzina reagovanja i delovanja, a raspoloženje se menja na bolje. Oprez, spremnost na reakciju posebno je stanje duha, pomalo euforično.
Poremećeni sklad
Organizam se, ipak, ubrzo mora vratiti u stanje uravnoteženosti. Veoma često nadražaji kojima smo danas izloženi (užurbanost, promet, frustracije, preopterećenost obavezama) ne dopuštaju povratak u normalno stanje. Tada se proizvedena energija nakuplja i užurbanost je suviše velika, pa stres postaje negativan. Dakle, sve se menja: osoba gubi kontrolu nad situacijom, blokira se i ne može više uspešno da obavlja svoje aktivnosti i zadatke. Simptomi su različiti: nesanica, preterano znojenje, ozbiljniji srčani, želudačano-crevni i mišićni poremećaji.
Sigurnosna granica
Prag iznad kojeg se pozitivna energija pretvara u negativnu, veoma se razlikuje od osobe do osobe. I upravo zato jer je granica subjektivna, nema pouzdanih znakova po kojima bismo je mogli prepoznati. Da bismo otkrili je li stres preteran, treba pripaziti na promene vlastitog uobičajenog ponašanja, kao na primer na strah i loše raspoloženje.
Zaustavite se na vreme
Nije nemoguće kontrolisati nivo stresa i zaustaviti se pre nego što postane negativan. Evo nekoliko pravila:
1. Održavajte pravilan ritam sna i budnosti, iako vam se čini da dobro podnosite nedostatak odmora.
2. Nastojte da se tokom dana nekoliko puta odmorite i opustite. Dovoljno je da popričate sa koleginicom ili telefonirate prijateljici; važno je na kratko prekinuti posao koji obavljate.
3. Ne postavljajte sebi teško ostvarive ciljeve. Jer, stres je često posledica želje da učinimo više od onoga što stvarno možemo.
4. Kad je moguće, prihvatite pomoć drugih osoba – imaćete osećaj solidarnosti, znaćete da možete da računate na svoje bližnje, što pruža osećaj sigurnosti i pomaže savladavanju straha.
Izvor: Žena.hr
