Izvor: B92, 07.Sep.2014, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što je bolja kontrola, dete je zdravije
Dr Ivana Babović o rizicima u trudnoći, načinima da se oni smanje ili preduprede, uzrocima i posledicama prevremenog porođaja. Planiranje začeća je najbolji način da se hronična bolest drži pod kontrolom i prate razvoj ploda i zdravlje majke.
Svaka trudnoća koja nije kontrolisana ili je loše kontrolisana - rizična je. Takva trudnoća ima velike šanse da se završi prevremenim porođajem, da dete ne bude zdravo, a u većini slučajeva ni majka, koja će u budućnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << teže ostvarivati materinstvo ili u najtežim slučajevima, više neće moći da rađa. Zato je u najvećem broju rizičnih trudnoća majka prvi pacijent, jer sve što se dešava njoj odražava se na plod, izuzev u slučajevima neslaganja RH faktora majka - plod u kojima je plod jedini pacijent.
Nažalost, i dalje je veliki broj žena u rizičnoj grupi i prvi put dođu kod ginekologa pred kraj trudnoće, što već, u samom početku otežava lečenje. Lekarima to sužava mogućnosti da takvoj pacijentkinji pomognu da trudnoću iznese do kraja i rodi zdravo novorođenče ili da ono ima što manje zdravstvenih posledica.
- Ako se trudnica koja ima rizičnu trudnoću prvi put javi ginekologu u trećem trimestru, mi malo toga možemo da uradimo, bilo da je u pitanju nekontrolisana bolest majke ili anomalija ploda- upozorava u u intervjuu za „Novosti“ klinički asistent dr Ivana Babović, ginekolog akušer, i subspecijalista perinatalne medicine u Poliklinici za perinatologiju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.
Samo tu je tokom prošle godine pregledano 10.000 trudnica iz Srbije i Republike Srpske.
- Još nismo u dovoljnoj meri razvili svest kod žena da se najpre konsultuju sa lekarima kad planiraju trudnoću. Najbolji pokazatelj je takozvani prematuritet, odnosno broj prevremenih porođaja. To je posledica nekontrolisanih ili neadekvatno kontrolisanih trudnoća sa rizikom. U Srbiji se čak sedam odsto dece rodi pre vremena, dok je 1990. godine na nivou cele tadašnje Jugoslavije taj broj bio 10 odsto - kaže doktorka Babović.
Kako to može da se spreči?
- S obzirom na to da je sve više hroničnih i teških bolesnika zbog povećanog zagađenja okoline, zračenja, bombardovanja, loše ishrane i stresa, svaka žena, a posebno ona koja ima zdravstvenih problema bi trebalo da planira trudnoću. U saradnji sa lekarima koji leče hronično oboljenje pacijentkinje, perinatolozi mogu najbolje da procene kad je najpovoljnije vreme za trudnoću. To je najbolji način da se hronična bolest koja prati trudnoću i trudnoća kontrolišu od samog početka. U svetu, recimo, postoje takozvana prekoncepciona savetovališta za pacijentkinje koje imaju faktore rizika, odnosno hronične bolesti kao što su hipertenzija, dijabetes, bubrežne bolesti, multipla skleroza, astma.
Prevremeni porođaj
Koje posledice po dete ostavlja prevremeni porođaj?
- Takvo dete ima veće šanse da u životu oboli od astme, ulceronog kolitisa, dijabetesa, ili visokog pritiska. Adekvatnim vođenjem trudnoće trudimo se da smanjimo broj prevremenih porođaja.
Mogu li se izbeći rizici?
- Granica rađanja se pomerila, pa sve više imamo žena koje zatrudne u petoj deceniji, ali, iako su možda u trudnoću ušle relativno zdrave, neophodno je da se tokom trudnoće bolje kontrolišu. U rizičnoj grupi su žene od 37. godine i starije, koje planiraju da ostanu trudne, i zato je važno da se prethodno dobro ispitaju. Svaka zdravstvena tegoba, pa čak i iz detinjstva, može da bude ogroman faktor rizika u trudnoći. Imala sam pacijentkinju kod koje je hipertenzija u pubertetu neadekvatno lečena, pa je tokom trudnoće pogoršana sa svim komplikacijama koje ona nosi kako po majku (preeklampsija) tako i u odnosu na plod (intrauterusni zastoj rasta ploda, prevremeni porođaj).
Koliko je teško voditi trudnoću kod žene koja ima visok pritisak?
- Kod hronične hipertenzije ćemo najpre da proverimo koju terapiju prima i koliki joj je pritisak. Onda ćemo da pratimo kako se plod ponaša na toj visini tenzije. U prva tri meseca možda nećemo imati značajnu ultrazvučnu sliku, ali ćemo verovatno uključiti neki od antiagregacionih sredstava kao što je aspirin. Nije dokazano da aspirin smanjuje učestalost preeklamsije, ali je dokazano da poboljšava cirkulaciju unutar placente. Zbog promena na krvnim sudovima majke, koje uslovljavaju neadekvatno snabdevanja ploda preko posteljice kiseonikom i supstituentima neophodnim za rast i razvoj, možemo očekivati i zastoj u rastu ploda. To se obično dešava između 16. i 24. nedelje trudnoće, kao rani zastoj u rastu i to asimetričnog tipa. On je posledica preusmeravanja raspoloživih materija ka vitalno važnim organima, a to su mozak, srce i nadbubrežna žlezda.
Može li se to na vreme otkriti?
- Može, kroz redovnu kontrolu primenom ultrazvuka a posebno doplera. Pored pomenute antihipertenzivne terapije koja se modifikuje, ponekad postoji potreba da se zbog majke, ali i zbog deteta ona proširi antkoagulacionom terapijom. Zatim, ako se krvni pritisak nije stabilizovao, pa se javi preeklampsija, ili se ona dodatno komplikuje popuštanjem funkcije jetre i bubrega, oprezno ćemo birati vreme kada ćemo trudnicu poroditi. Cilj nam je da na porođaju ne dođe do prevelikog krvarenja i skoka pritiska i da na kraju dete bude u što boljem stanju.
Kako tretirate trudnice sa dijabetesom?
- Tu je važna dobra koordinacija sa endokrinolozima, koju u Kliničkom centru i imamo. Rizik kod ovakvih trudnoća može, na primer, da bude kada beba počne naglo da raste. To znači da dijabetes nije dobro regulisan pa je potrebno korigovati doze insulina. Dešava se i obrnuto: da majke dugo boluju od dijabetesa, pa se javi zastoj u rastu bebe i potreba prevremenog porođaja. To povećava rizik od takozvanog respiratornog distres sindroma, a on, opet, nosi rizik razvoja krvarenja u mozgu prevremeno rođenog deteta ili intrakranijalne hemoragije.
Neotkrivene anomalije
Šta je razlog indukovanog pobačaja?
- Nažalost, dešava se da neodlaskom ili neredovnim odlaskom trudnice kod lekara, nedostatkom kvalitetne opreme, (ultrazvučnih aparata) i ograničenjima koje ima ultrazvučna procena stanja ploda (neurološka oštećenja ili metaboličke bolesti ploda), ili neiskustvom lekara, u prvom tromesečju ili tokom drugog tromesečja preskoče obavezni skrining testovi ili invazivne metode ispitivanja nasledne osnove ploda. Na ovaj način mogu se neblagovremeno dijagnostikovati anomalije fetusa koje su veoma česta indikacija za indukciju pobačaja.
Kakve posledice mogu da budu u tom slučaju?
- Ukoliko se trudnoća završava prevremenim porođajem pre osmog meseca verovatnoća intrakranijalnog krvarenja i respiratornog distres sindroma je veća. U ovim trudnoćama sa rizikom ranog prevremenog porođaja dajemo antagonist insulinu, najčešće kortikosteroide, čime se ubrzava zrelost bebinih pluća. Takvo dete ima manje potrebe da bude u inkubatoru, ili u njemu provodi kraće vreme. Još važnije je to što kortikosteroidna sredstva sprečavaju nastanak intrakranijalnih hemoragija.
I pored toga što se zahvaljujući dobroj dijagnostici i lekarskom umeću „spase“ toliko rizičnih trudnoća, ipak je broj prevremenih porođaja visok.
- Nažalost, ono što izaziva veliki broj porođaja pre vremena su infekcije cervikovaginalne regije. To su infekcije banalnog toka, koje nisu prepoznatljive, nemaju upadljive simptome. Često se dešava da se pacijentkinja žalila na povećan vaginalni sekret, a ispostavi se da se iza toga krila infekcija koja je i uzrokovala prevremeni porođaj.
Ima li načina da se ponavljani pobačaji preduprede?
- Spontani pobačaj se teško može predvideti, ali se mogu izdvojiti grupe pacijentkinja sa najvećim rizikom. Kako pomažemo ovim pacijentkinjama? Histopatološkom, citogenetskom ili bakteriološkom analizom kiretmana, ili abortnog sadržaja, posle pobačaja može se otkriti najverovatniji uzrok gubitka ploda. Genetske nestabilnosti u nalazu roditelja razmatraju se u dogovoru sa genetičarom. Infekcije se redovnom kontrolom otkrivaju i leče. Osnovne bolesti se adekvatno terapijski dovode u stanje reemisije tj. stabilizacije uz upotrebu najnižih i najefikasnijih doza, ponekad i teratogenih lekova za embrion. Sve u cilju održavanja stanja reemisije osnovne bolesti majke. Trudnoća podrazumeva uredan način života, adekvatnu ishranu, polivitaminsku suplementaciju, izbegavanje stresa, pušenja, teškog fizičkog rada i drugih oblika ponašanja sa rizikom.
Ako je jedna trudnoća bila rizična, da će takva biti i sledeća?
- Može da se desi, ako recimo hronična bolest nakon prve trudnoće nije bila kontrolisana. To često viđamo kod pacijentkinja sa hipertenzijom. Ukoliko je bilo anomalija ploda koje se povezuju sa oštećenom naslednom osnovom ploda u prvoj trudnoći, trudnici se, u sledećoj radi amniocenteza, čime se rizik, ako i postoji, smanjuje na minimum.
Foto: Serge Bertasius Photography / FreeDigitalPhotos.net
