Izvor: B92, 30.Okt.2013, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanje krvnih sudova pokazatelj zdravlja
Najizraženiji faktori rizika za infarkt su genetika, povišeni krvni pritisak, pušenje, odsustvo fizičke aktivnosti, a lekari upozoravaju da sve češće pogađa i tridesetogodišnjake.
Ukoliko se ne preduzmu ozbiljniji koraci od kardiovaskularnih bolesti će do do 2050. godine umreti više od 30 miliona ljudi u svetu, upozoravaju stručnjaci. Već sada ta brojka premašuje 17 miliona, u Evropi svake godine umre dva miliona, a Srbija na toj "listi" drži visoko treće mesto. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Po nekim pokazateljima u Srbiji od ovih bolesti svakih petnaest minuta umre jedna osoba. Svi ovi podaci prezentovani su na nedavno održanom 19. Kongresu Udruženja kardiologa Srbije na Zlatiboru, kojem su prisustvovali brojni eminentni stručnjaci iz zemlje i inostranstva.
Zašto je procenat obolevanja od kardiovaskularnih bolesti toliko visok i šta se može učiniti po pitanju prevencije, za Novosti objašnjava prof. dr Milan Nedeljković, predsednik Udruženja kardiologa Srbije i pomoćnik generalnog direktora Kliničkog centra Srbije.
- Glavni faktori rizika su generalno neprimerena ishrana koja dovodi do pojave masnoća u krvi i povišenog holesterola, a u daljem sledu događaja i do nastanka ateroskleroze. Stres je, takođe, važan faktor koji utiče na nastanak ozbiljnih oboljenja kardiovaskularnog sistema sa infarktom srca i moždanim udarom kao konačnim ishodom toka bolesti. Za nastanak infarkta u velikoj meri odgovorna je i genetika, povišeni krvni pritisak, pušenje, odsustvo fizičke aktivnosti... Ono što zabrinjava je saznanje da do pojave infarkta i šloga više ne dolazi isključivo u zrelom dobu, već se javlja i u tridesetim godinama, mada sam u praksi imao i mnogo mlađeg pacijenta. Međutim, bez obzira na svu složenost i učestalost oboljevanja, mogu da kažem da je situacija u Srbiji ipak nešto bolja, nego što je to bilo u prethodnih osam godina. Situacija se popravila zahvaljujući blagovremenom dijagnostikovanju bolesti i zbrinjavanju pacijenata na adekvatan način, u za to predviđenim zdravstvenim ustanovama.
PLAK, ČEP I INFARKT Manji plakovi posebno su opasni jer su nestabilni. Unutar svakog od njih nalazi se malo jezerce masti koje se sastoji od kristala holesterola, masnih kiselina i triglicerida. S obzirom na to da svaki plak ima čep odozgo, dovoljno je da se u toku dana iznerviramo, pa da središnji mišićni sloj koronarnog krvnog suda gurne to jezerce. Prilikom guranja jezerce vrši pritisak na čep koji izlazi, ostavljajući iza sebe krater. Istog momenta u taj krater upadaju trombociti, odnosno krvne pločice, zatvaraju ga, što uzrokuje pojavu infarkta.
Šta podrazumeva brzo i adekvatno zbrinjavanje bolesnika za koga se sumnja da ima infarkt?
- Kada čovek oseti konstantni bol u grudima, za manje od pet minuta treba da traži dolazak hitne pomoći. Hitna pomoć u roku od deset minuta treba da, na osnovu EKG-a i simptoma koje oseća pacijent, postavi dijagnozu i prosledi ga u nadležnu ustanovu. Ako se infarkt desi na nepristupačnom terenu gde kolima ne može da se priđe, važno je da se pacijent u roku od dva sata dopremi u najbližu zdravstvenu ustanovu. Tada dobija takozvanu trombolitičku terapiju kako bi se sprečilo dalje propadanje srčanog mišića i za najduže 24 sata prebacuje se u visokospecijalizovanu ustanovu radi daljeg lečenja.
Ko je u većem riziku da doživi infarkt, žene ili muškarci?
- Do menopauze žene su od kardiovaskularnih oboljenja zaštićene ženskim polnim hormonima estrogenom i progesteronom. Kasnije, međutim, zbog njihovog iščezavanja, imaju isti rizik da obole kao i muškarci. Zapravo, treba da se čuvaju aterosklerotskih promena na krvnim sudovima i kontrolišu ih, kao i da redovno proveravaju nivo holesterola, koji ne sme da bude povišen. To je veoma važno, jer, na primer, ateroskleroza nastaje onog trenutka kada se krvni sud ošteti od kristala holesterola i masnih kiselina. Na mestu gde postoji oštećenje počinju da se talože masti i kalcijum, i na taj način počinje starenje krvnog suda. Ovaj proces počinje vrlo rano, tačnije od našeg rođenja. Istraživanja su pokazala da bebe na svet dolaze sa već postojećim masnim naslagama na unutrašnjem sloju zida krvnog suda. Proces taloženja plaka, brže ili sporije, nastavlja se zavisno od naslednog faktora, načina života, ishrane i navika. Zapravo, kaže se da je čovek star onoliko koliko su mu stari krvni sudovi. Čak i ako neko kalendarski ima 25 godina, stanje krvnih sudova može da izgleda kao da je reč o četrdesetpetogodišnjaku.
Kada se ateroskleroza najčešće javlja?
- Najmlađi pacijent kojeg sam operisao imao je akutni infarkt miokarda u 17. godini. Bio je profesionalni igrač fudbala, ali se ispostavilo da je imao genetske predispozicije za bolest, jer su mu oba roditelja imala infarkt. Međutim, sve i da nije tako, već da postoji neki drugi skriveni faktor rizika, ateroskleroza se u početnoj fazi veoma teško otkriva, jer prohodnost krvnog suda nije u potpunosti narušena. Formiranje ateromatoznog plaka može da traje godinama, jer za taloženje kalcijuma koje smanjuje elastičnost krvnih sudova treba da prođe vreme. Tek nakon toga dolazi do nedovoljne prokrvljenosti srca, mozga, kao i ostalih organa. Ispoljeni simptomi u vidu zamaranja, malaksalosti i bolova pokazuju da je aterosklerotski proces već prilično odmakao.
Može li ovo stanje, ipak, da se kontroliše?
- Obavezno treba dva puta godišnje uraditi kompletne laboratorijske analize koje pokazuju nivo lošeg i ukupnog holesterola, trigliceride, lipidni status ili glikemiju. Na osnovu ovih parametara i saznanja da li je određena osoba pušač, muškarac ili žena, može se odrediti da li spada u grupu nisko, srednje ili visoko rizičnih pacijenata. Ove analize pokazuju i da li treba da se uradi neka druga dijagnostička procedura. U svakom slučaju, osobe sa aterosklerozom moraju da promene svakodnevne navike. To znači da treba da koriguju ishranu, izbegavaju svinjsko meso i namirnice bogate zasićenim mastima.
Treba da jedu ribu, pileće, kao i ćureće belo meso bez kožice. Takođe, svakodnevno treba da se bave umerenom fizičkom aktivnošću u osnovi koje treba da bude šetnja. Savetuje se i smanjenje stresnih situacija, ograničena upotreba alkohola i prestanak pušenja. Uz sve to, treba uzimati i neki dijetetski suplement, kao što je, recimo, Arteroprotekt, koji nije u koliziji sa redovnom terapijom. Ovaj preparat je potpuno prirodan i u svom sastavu ima oktakosanol i vitamin K2- MK7. Zajedničkim delovanjem ovih aktivnih sastojaka, preparat na siguran način čisti arterije, snižava loš i povećava dobar holesterol, sprečava i smanjuje kalcifikaciju.
Šta, zapravo, uslovljava pojavu povišenog holesterola?
- Na povišeni nivo ukupnog kao i lošeg holesterola takođe utiče genetika, način ishrane, gojaznost, slaba fizička aktivnost... Međutim, povišen holesterol može da se javi i kao posledica nekog drugog oboljenja kao što je dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega... Za ovo stanje nema nikakvih karakterističnih simptoma pa se obično otkriva prilikom sistematskog pregleda, ili tek posle otkrivanja nekog kardiovaskularnog problema. Zato laboratorijske kontrole i jesu od izuzetne važnosti.
Zašto je loš holesterol loš?
- Loš holesterol učestvuje u obrazovanju plaka, odnosno pločice, a samim tim i u povećanju izbočine na zidu krvnog suda, što dovodi do njegovog suženja, odnosno stenoze. Višak lošeg holesterola, zapravo, lepi se duž arterijskih zidova i začas zapuši arteriju dovodeći do otežanog protoka krvi. Ovakvo stanje uzrokuje bol, infarkt ili moždani udar. Sa druge strane, nije dobro ni ako je nivo dobrog holesterola ispod minimuma. Njegova uloga je jako važna. Dobar holesterol čisti arterije, odnosno odvlači višak lošeg holesterola u jetru, eliminiše ga iz krvnih sudova sprečavajući nastanak ateroskleroze. Zato je veoma važno da u organizmu imamo što manje lošeg, a što je moguće više dobrog holesterola.
Foto: dream designs / FreeDigitalPhotos.net
