Izvor: B92, 27.Mar.2011, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta vreba iz kesice čipsa?
Krompir i pirinač čine najzastupljenije namirnice u ljudskoj ishrani, dok su tanke pržene, zasoljene i hrskave kriškice omiljene grickalice širom sveta. Šta je u tome loše?
Domovina čipsa su Sjedinjene Američke Države, gde je u tadašnjoj Novoj Engleskoj jednog vrelog letnjeg dana davne 1853. godine posetilac restorana u Saratoga Springsu doveo do ludila kuvara vraćajući stalno tanjire pečenih krompirića pod izgovorom da su predebeli.
Ozlojeđeni kuvar je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nakon nekoliko vraćenih tanjira odlučio da pripremi nešto "nejestivo" – krompir toliko tanak i pržen da se ne može nabosti viljuškom.
Gosta je ukus toliko oduševio da se „Saratoga Čips" začas našao na jelovniku restorana.
Nakon tog istorijskog čina, popularnost čipsa rasla je munjevito i u različitim varijacijama je preplavio svet. Naime, gastronomska prednost čipsa leži u tome što krompirova podloga trpi čitav niz začinskih „eksperimenata" , stoga nije bilo ukusa, boje, začina ili oblika u kojem se čips nije s više ili manje uspeha pojavio.
Delom zbog znatiželje, delom zbog kapitalistički orijentisane industrije, na tržištu su osvanule i zdravije varijante čipsa koje se umesto od krompira prave od cvekle, šargarepe, banane i sl.
Jedna takva varijanta koja je zabeležila i veliku popularnost je čips pravljen od sušenih kriški jabuke.
Čips i zdravlje
Koliko god ukusan bio, s nutricionističkog gledišta, čips predstavlja pravu energetsku bombu. Razlog leži u činjenici što se kriške krompira duboko prže u biljnom ulju upijajući velike količine masnoća.
Pritom, dobar deo masnoća čine zasićene masne kiseline, dokazano negativnog uticaja na zdravlje srca i krvnih sudova.
Dodatno, prženjem na visokim temperaturama kao nusprodukt u čipsu nastaje potencijalni karcinogen, akrilamid.
Naravno, potreban je unos velikih količina čipsa i akrilamida da bi se negativni efekti ispoljili, ali ako se u obzir uzmu deca čije je telo osetljivije i manje, a želja za čipsom velika, nije nerealno govoriti o štetnosti ovog proizvoda.
Čips je pun soli, koja sa sobom nosi rizik od porasta krvnog pritiska.
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, dnevni unos soli za zdravu odraslu osobu iznosi oko pet grama, a maksimalan unos ograničava se na šest grama soli dnevno.
Deci je dovoljna mnogo manja količina soli, pa će čak jedan gram soli dnevno biti dovoljan za sve fiziološke potrebe malog organizma.
Ako imamo na umu da kesica čipsa neretko sadrži i više grama soli, postaje jasno koliku pretnju predstavlja za zdravlje.
Iako mnogima čipsevi od voća i povrća nisu ni izbliza dobra zamena za originalni čips, nutricionistički oni predstavljaju mnogo zdraviju alternativu.
Plodovi se, naime, suše a ne prže, zbog čega je udeo masnoća minimalan, dodatak soli nepostojeći, a istovremeno ostaju očuvani vredni minerali i vitamini i prehrambena vlakna blagotvornog uticaja na zdravlje.
Ipak, budite oprezni jer je ovakav čips obično pun jednostavnih šećera koji uzrokuju velike oscilacije nivoa glukoze u krvi.
.jpg)
