Izvor: Studnel.com, 19.Jul.2015, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta treba da znamo o GMO
Genetski modifikovani orgzanizmi nisu isto što i hibridi. Hibrid nastaje tako što se ukrste različiti organizmi iste vrste. GMO nastaje tako što se spoje dva različita organizma. U prirodi je nemoguće da dođe do toga, kao na primer ukrštanje ribe i paradajza ili kukuruza i bakterija. DNK bakterije ubrizgava se u ćeliju kukuruza. Na taj način se proizvodi otrovni pesticid u samoj ćeliji biljke i taj pesticid se nikako ne može odstraniti iz namirnice, znači − završava >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << u našem telu. Problem je što takva kombinacija gena nije stabilna.
Nakon istraživanja naučnici su zaključili da oni koji jedu takvu hranu mogu dobiti mutacije, koje mogu biti uzrok drugim bolestima. Ne može se odrediti kada će se posledice pojaviti, mogu se javiti za nekoliko dana, a nekad i za dve ili tri generacije. GMO mogu izazvati sterilnost, kancorogeni su, izazivaju srčane probleme. Koliko je stvar ozbiljna, govori to što je oko 800 naučnika iz celog sveta pisalo vladama i upozoravalo ih na to da su potrebne ozbiljnije, dugogodišnje studije. Testiranja na životinjama dovela su do sledećih rezultata: kod miševa koji su jeli GMO paradajz stvorili su se čirevi na želucu, a kod zečeva je došlo do ozbiljnih srčanih problema. Niz negativnih dejstava se nastavlja sve do ugrožavanja imuniteta i bržeg starenja.
Izvor: foter.com
U Srbiji je na snazi zakon o zabrani, ali, i pored toga, ovakvi proizvodi se mogu naći. Namirnice koje se najčešće genetski modifikuju su: pšenica, soja, pirinač, paradajz, šećerna repa, uljana repica, krompir, pasulj. Razlog zbog čega se poljoprivrednici odlučuju za ovakvo seme je taj što je za trećinu jeftinije od uobičajenog i zahteva manje zaštite. GMO biljka se ne može ograničiti na jedan prostor, polen se širi na okolinu. Tako da može zagaditi i prirodne biljke.
Zanimljivo je to da je upotreba GMO dozvoljena u proizvodnji lekova, a takvi lekovi su takođe veoma štetni.
Ovakvi proizvodi dobri su samo za proizvođače takvog semena jer im omogućavaju da se obogate. Na duge staze, može doći do monopolizovanja hrane, kada će ona biti u vlasništvu nekolicine velikih hemijskih industrija.
Izvori: Blic,Stetoskop,Živeti sa prirodom.
gmogenipesticidihranaposledicelabaratorijahibridbakterije
