Izvor: B92, 14.Maj.2011, 13:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta sve može jednodnevna hirurgija?

Profesor dr Aleksandar Karamarković, direktor hirurgije Urgentnog centra KC Srbije, o mogućnostima u jednodnevnoj hirurgiji.

Prijatne operacije nema. Ali, operativni zahvati, mogući u okviru jednodnevne hirurgije, neuporedivo su manje neprijatni od klasičnih, koji podrazumevaju veliki rez, jače bolove i duži boravak u bolnici.

Pacijenti odlaze kući u roku od 24 sata, a za njihov potpuni povratak u svakodnevicu, potrebno je samo nekoliko dana. Ovakve operacije nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << samo komfornije za pacijenta, one donose veliku uštedu zdravstvu, odnosno, državnoj kasi.

S jedne strane, skraćuje se period hospitalizacije bolesnika, zbog čega je lečenje jeftinije, a sa druge, ubrzava njihovo vraćanje na posao. Uz to, smanjuje se rizik od bolničkih infekcija i ostalih komplikacija, koje mogu dodatno da produže bolovanje, kaže u intervjuu za „Novosti" profesor dr Aleksandar Karamarković, direktor Klinike za urgentnu hirurgiju Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije.

Kako se došlo do koncepta jednodnevne hirurgije?

Isprva se išlo na to da se pacijent za operaciju priprema ambulantno, da u bolnicu dođe na sam dan operacije i da je napusti istog dana, eventualno sutradan. Kasnije je taj koncept unapređen u multidisciplinarni pristup, primenjiv i na znatno složenije hirurške intervencije. Taj koncept zahteva angažovanje hirurga, anesteziologa, interniste, kao i specijaliste fizikalne medicine - da bi se smanjio postoperativni stres i ubrzao oporavak nakon kompleksnih hirurških zahvata.

Kakav je efekat takvog pristupa?

Sve zajedno, omogućilo je da već prvog, ili drugog dana posle velike hiruruške intervencije, pacijent počne da se pridiže u sedeći položaj i ustaje.

Boravak u bolnici skraćen je na četiri pet, dana, ukoliko sve ide kako treba. U međuvremenu, pacijenti dobijaju lekove protiv bolova, mučnine i povraćanja.

I ono što u klasičnoj hirurgiji nije bila praksa, veoma brzo, pacijent počinje da se hrani.

Šta je bio preduslov za jednodnevnu hirurgiju?

Pre svega, napredak anestezije, odnosno, pojava novih lekova i režima, koji pacijenta dovode u stanje daleko komfornije za njega, da pri tome ne oseća bol, a i potpuno je svestan.

Veoma mnogo je doprinela takozvana regionalna, ili sprovodna anestezija, koja čini da je pacijent budan, dok mu je deo tela koji se operiše, potpuno neosetljiv.

Ceo koncept omogućila je postoperativna analgezija sa kateterom, kroz koji se dozira analgetik (epiduralna anestezija).

Rečju, sva dostignuća, koja su učinila da se (post)operativni stres minimalizuje, skratila su pacijentima oporavak i boravak u bolnici i znatno smanjila rizik od komplikacija.

Koliko su pomogle endoskopske metode?

Značajno mesto u tom nizu koraka, koji su doveli do jednodnevne hirurgije, svakako, ima uvođenje laparoskopske metode. U pitanju je procedura kojom se, čak i veoma složeni operativni zahvati, izvode uvođenjem kamere i instrumenata u trbušnu duplju, kroz samo od tri do četiri mala otvora na trbušnom zidu (laparoskopija).

Time je smanjena veličina reza?

Umesto klasičnog reza, koji može da bude i veliki, operisani ima nekoliko malih ranica na trbušnom zidu, što doprinosi bržem oporavku i vraćanju radne sposobnosti.

Pacijenti brzo ustaju, lakše dišu, nemaju bolove od reza. Rizik od komplikacija, drastično se smanjuje i multidisciplinarnim pristupom, koji podrazumeva uključivanje specijalista za rehabilitaciju.

Sa operisanim pacijentima, rade se vežbe disanja i vežbe za mišiće. Pošto se rano podižu iz kreveta, znatno je manji rizik od tromboze, plućne embolije, kao najtežih komplikacija u hirurgiji.

Šta se operiše u jednodnevnoj hirurgiji?

Revoluciju u hirurgiji napravilo je uvođenje sintetskih materijala, odnosno mrežica, u hirurško rešavanje kila trbušnog zida.

Budući da ova tehnika ne zahteva zatezanje tkiva prilikom rekonstrukcije, rezultati ovakve beztenzione tehnike, doveli su do značajnog napretka u hirurgiji kila.

To je omogućilo da se danas kile operišu pristupom jednodnevne hirurgije, u lokalnoj anesteziji, sa ranom mobilizacijom pacijenta, već posle nekoliko sati i otpuštanjem kući u toku istog dana.

Primena mrežica, kao svojevrsnih zakrpa, ima za rezultat znatno manji postoperativni bol, bržu i lakšu rehabilitaciju, kao i daleko manji rizik od ponovnog nastanka kile.

Koje su, osim ove, najčešće operacije?

U jednodnevnoj abdominalnoj hirurgiji, najčešće se izvodi i laparoskopsko odstranjivanje žučne kese, slepog creva, cisti na jetri i na jajniku, kao i čitav niz manjih ginekoloških zahvata.

Laparoskopskom metodom, moguće je pacijentkinji odstraniti matericu, a već posle jednog dana, ona ide kući. Tu su i brojne proktološke intervencije: lečenje hemoroida, analnih fisura, dermoidnih, ili repnih cista i perianalnog apscesa, kolonoskopska polipektomija, odnosno, odstranjivanje polipa debelog creva.

Već nekoliko sati posle intervencije, ukoliko nema krvarenja i pacijent se dobro oseća i oporavlja - napušta bolnicu.

U kojim je još oblastima hirurgije to moguće?

Osim abdominalnih, proktoloških, uroloških, urogenitalnih i ginekoloških intervencija, jednodnevna hirurgija primenjiva je kad su u pitanju ORL operacije, na primer, odstranjivanje (trećeg) krajnika.

Moguće su i atroskopske operacije kolena, ramena, kao i estetske i plastične operacije. Tako recimo, korekcija (klempavih) ušiju, operacije nosa, fejs-lifting, uvećanje i podizanje grudi, liposukcija.

Jednodnevna hirurgija primenjuje se i kad je u pitanju uklanjanje promena na koži - bradavica, fibroma, keratoza, ateroma, lipoma, mladeža...

Zašto teški kardiološki bolesnici nisu kandidati za laparoskopsku operaciju?

Zbog povišenog rizika od nastanka dodatnih srčanih smetnji, usled porasta pritiska u trbušnoj duplji, koji nastaje zbog ubacivanja velike količine vazduha.

Da bi laparoskopska operacija bila moguća, u trbušnu duplju ubacuje se vazduh, koji razmiče organe u trbušnoj duplji. Ovakav laparoskopski pristup nije moguć ni kod pacijenata kod kojih je prethodno izveden opsežan hirurški zahvat na trbušnim organima.

Zato je veoma važno da, u okviru preoperativne procene, hirurg i anesteziolog sagledaju da li pacijent može da se operiše u jednodnevnoj hirugiji, ili ne.

Kad je nemoguće raditi?

Kod pacijenata kod kojih postoji veliki rizik, zbog drugih propratnih oboljenja (srčana, bubrežna, plućna, moždana). Oni moraju da se leče na klasičan hirurški način.

Nadzor lekara, potreban im je u dužem periodu. Tako, na primer, neko kome je već jednom, ili više puta operisana preponska, ili hernija (kila) trbušnog zida, ne može da se operiše u lokalnoj anesteziji, nego mora u spinalnoj ili opštoj, što automatski, produžava boravak u bolnici.

Pacijenti, koji su imali prethodne zahvate u trbušnoj duplji, takođe, nisu kandidati za laparoskopske operacije.

Zašto teži bolesnici ne mogu da idu na lakši zahvat, odnosno, na jednodnevnu hirurgiju?

Laparoskopska operacija nije nužno lakša od klasične hirurške intervencije. Jeste komfornija za pacijenta, jer nema velikog reza na trbušnom zidu, manji je postoperativni bol, lakše se vraća u svakodnevni život. Ona, međutim, može da bude veoma složena, komplikovana, što nekada zahteva da se u operacionoj sali provede više vremena.

Nastavak na B92...