Izvor: B92, 11.Jan.2013, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta miševi znaju o gojaznosti?
Nema sumnje da naše navike u vezi sa ishranom utiču na našu težinu, ali ako poslušamo ono što nam miševi „govore“ o gojaznosti, trebalo bi da obratimo posebnu pažnju i na genetiku.
Skoro dve godine istraživači sa kalifornijskog univeziteta UCLA izučavali su efekte režima ishrane kojim su bili podvrgnuti miševi sa posebno izolovanim genetskim strukturama. Svakodnevnim posmatranjem i proučavanjem rezultata utvrđeno je postojanje jedanaest genetskih polja koja su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vezi sa našom kilažom i odlaganjem masti, od kojih se čak sedam podudara sa poljima ranije utvrđenim kod ljudi, piše američki magazin „Time.
Miševi su u tokom prvih osam nedelja bili na normalnom režimu ishrane da bi potom jedan period bili hranjeni obrocima sa povišenom masnoćom, poput brze hrane, a potom i obrocima sa viškom šećera, poput raznoraznih slatkiša.
Nakon prvog osmonedeljnog perioda „zasićene“ ishrane, kod miševa je uočeno čak i do šest puta više masti nego što je zabeleženo na početku istraživanja.
Zanimljivo je i to da je uočeno kako čak 80% telesnih masti regulišu geni, te da oni miševi koji su jeli najviše nisu se najviše i „ugojili“.
„Ljudi često misle da gojazne osobe jedu previše hrane pa se iznenade kada saznaju da problemi sa kilogramima uglavnom ne zavise od recimo količine unetih masti“, izjavio je vođa istraživanja profesor Džejk Lusis sa Gefen medicinske škole UCLA-a.
Iako je dokazano da povećani unos šećera i masne hrane može uticati na višak kilograma, naučnici su pokazali da je mnogo važniji uticaj gena. Takođe je dokazano i da je, za regulisanje težine, od promena u ishrani značajnija povećana fizička aktivnost.
U zaključku studije čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Cell Metabolism“, istraživački tim izražava nadu da će uspeti detaljnije da prouči genetska polja važna za gojaznost i njihovu vezu sa ljudima.
Foto: Karen Shaw / FreeDigitalPhotos.net
