Izvor: B92, 17.Feb.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta koči transplantaciju u Srbiji?
Sistem transplantacije u Srbiji mora aktivno da se razvija i postane mnogo efikasniji, upozoravaju lekari, a da bi se povećao broj donora neophodno je što pre menjati postojeći zakon.
Transplantacija organa jedini je spas za bolesnike kod kojih su teško oboleli ili otkazali pojedini organi. Od 1975. kada je urađen prvi ovakav zahvat u Srbiji, Centar za transplantaciju KCS-a pružio je najveći doprinos i do danas je ovde izvedeno blizu hiljadu transplantacija bubrega. Uprkos >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tome u Centar nije ulagano vise od tri decenije, pa od dve operacione sale radi samo jedna
„Šok soba ili soba intenzivne nege , kako se u poslednje vreme kaže, je neadekvatna. Samo odeljenje zahteva kompletnu restauraciju, počev od strane krova. Centar za transplantaciju nalazi se na četvrtom spratu klinke, krov je neadekvatan, prokišnjava“, navodi u razgovoru za B92 direktor Klinike za urologiju KCS.
Prema njegovim rečima, ukoliko u Srbiji želimo da se bavimo krunom hirurgije, što transplantacija predstavlja, potrebno jeizdvojiti značajna sredstva.
U Srbiji samo na bubreg čeka vise od sedamsto obolelih. Hemodijaliza omogućava da prežive, ali teško narušava celokupno zdravlje. Transplantacija im poklanja novi život i pritome manje košta.
PROČITAJTE: Moj život sa „tuđim" organima
„Ono sto ja volim da uvek istaknem to je cena transplantacije. U zemljama u kojima se vodi računa o troškovima lečenja precizno je izračunato - transplantacija bubrega je četiri puta jeftinija od lečenja bolesnika hemodijalizama“, objapnjava nefrolog Radomir Naumović, direktor Klinike za nefrologiju KCS.
Lekari tvrde da postojeći zakon u Srbiji ne predviđa ni razmenu organa što je suprotno osnovnoj ideji Eurotransplanta. Srbiji nedostaje i jedinstveni registar bolesnika koji čekaju na transplantaciju.
I dok je u Srbiji poslednja transplantacija srca urađena pre trinaest godina, u Hrvatskoj se godišnje izvede oko četrdeset pet ovakvih zahvata, a broj transplantacija bubrega i jetri višestruko je veći.
Hrvatska je pre tri godine obeležila million donorskih kartica, na 4,3 miliona stanovnika, dok ih je u Srbiji tek sedamdeset hiljada.
„Suština koju predlažem već skoro sedam godina je promena Zakona od informativne saglasnosti, kao što je sada, na pretpostavljenu saglasnost. Šta to znači? Svi su donori osim onih koji se izričito ne izjasne i ne registruju kao non donori“, predlaže hirurg Dušan Šćepanović.
„Zašto bismo mi sada pravili od toga veliku nauku i filozofiju kada su Hrvati uvođenjem tog zakona 2004. godine učetvorostručili broj, a 2010. su zadržali i donorske kartice i sada ih već imaju preko milion“, zaključuje Šćepanović.
U Srbiji je nužno poboljšati uslove rada i nadu daje renoviranje odeljenja Urgentne urologije u Urgentnom centru što će omogućiti veći broj transplantacija bubrega i jetre, a u Kliničkom centru Srbije tim lekara se priprema i za izvođenje transplantacije srca.
PROČITAJTE: Presađivanje srca uskoro u Beogradu
.jpg)
