Izvor: B92, 03.Jul.2013, 20:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je sindrom "nervoznog srca"?
Često se povezuje i sa stanjem hroničnog umora koji se manifestuje padom opšte fizičke vitalnosti u trajanju najmanje od šest meseci.
Neko može da se nervira zbog svake sitnice, da gricka usne ili da lupka prstima po stolu, ali nervoza može da zahvati i neke organe, recimo srce.
„Nervozno srce“ je sindrom, odnosno skup simptoma ili više bolesti. Ranije je ovo stanje opisivano kao stanje neurovegetativne distonije, ili poremećaj funkcije autonomnog nervnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sistema.
- Autonomni nervni sistem se sastoji od simpatikusa i vagusa koji upravljaju radom svih organa - objašnjava profesor dr Branislav Milovanović, šef Neurokardiološke laboratorije u KBC „Bežanijska kosa“ i predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije. - Simpatikus izaziva pojačanje funkcije, a vagus smanjenje funkcije srca. Kod simpatikotoničara uglavnom dominira povišeni krvni pritisak i puls, sa psihološkim profilom ambicioznih i aktivnih osoba, takozvani menadžerski tip, dok su vagotoničari sa niskim pritiskom i pulsom i potpuno drugačijom psihološkom strukturom ličnosti.
U slučaju izraženije predominacije jednog od ova dva dela sistema dolazi do pojave hiperfunkcije organa sa pratećom simptomatologijom. Smatra se da kod ovih osoba postoji genetska predispozicija za poremećaj i da se pojavljuje u stanjima povećanog uzimanja alkohola ili stimulanasa i u specifičnim situacijama kao što je hronični stres.
- Ovaj sindrom se često povezuje i sa takozvanim stanjem hroničnog umora koji se manifestuje padom opšte fizičke vitalnosti u trajanju najmanje od šest meseci sa određenim neurotičnim, ali i organskim poremećajima - ističe dr Milovanović. - Uzrok poremećaja može da bude hronična virusna intervencija, koja nije dijagnostikovana. Na našim prostorima najčešći uzrok je koksaki, citomegalo i ebštajn-bar virus. U težim slučajevima prateće pojave su kriza svesti i poremećaji srčanog ritma. U tim slučajevima potrebni su specifična kardiološka dijagnostika i testovi, kao i odgovarajući režim lečenja koji u nekim slučajevima kao kod hronične virusne infekcije traje mesecima.
Kod ovih pacijenata primena antioksidanasa u trajanju od više meseci može biti od velikog zanačaja. U blažim oblicima disfunkcije autonomnog nervnog sistema, što se sreće, na primer, kod prolapsa mitralnog zaliska, moguće je poboljšanje korekcijom ishrane i promenom načina života.
OD GUŠENJA DO FOBIJA
Najčešći simptomi na koje se žale pacijenti sa nervoznim srcem su:
- bol u grudnom košu ili probadanje,
- lupanje srca,
- gušenje,
- osećaj nedostatka vazduha,
- fobije (u velikom procentu).
- Kod ovih pacijenata su vrlo česti napadi panike ili neurotični poremećaji - kaže prof. dr Branislav Milovanović.
- Postoji rasprava između kardiologa i neuropsihijatara da li je u pitanju u osnovi organski poremećaj, kao na primer kod prolapsa mitralne valvule, ili je u pitanju genetska predispozicija gde se oba sindroma javljaju zajedno.
Foto: Nutdanai Apikhomboonwaroot / freedigitalphotos.net
.jpg)
