Izvor: B92, 03.Jan.2014, 18:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija: Svako peto dete gojazno
Udruženje pedijatara Srbije i Specijalna bolnica „Čigota“ Zlatibor, imajući u vidu da je svako peto dete gojazno, započeli su pre pet godina projekat prevencije i lečenje gojaznosti dece.
U specijalnoj bolnici Čigota na Zlatiboru, do sada je 3.000 gojazne dece kroz dvonedeljni program, imalo priliku da osim gubitka kilograma, upoznaju i zdrav način života.
Rano ustajanje i lagan doručak, kalorijski dovoljno bogat. Tako svakoga dana započinje program Čigotica, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << namenjen gojaznoj deci.
Prim dr Snežana Lešović, rukovodilac ovog programa u specijalnoj bolnici Čigota na Zlatiboru, kaže da gojaznost može dovesti do ozbiljnih komplikacija, ne samo u adolescentskom periodu, već i nakon njega.
"Pre svega dijabetes tipa 2, koji je sve češći kod odraslih i te kako prisutan, ali nažalost i kod gojazne dece. Dislipidemije, poremećaji šećera u organizmu, metabolički sindrom, povišen krvni pritisak. Znači, sve to imamo kod naše dece i zato ne treba odlagati lečenje gojaznosti. Program `Čigotica` je promocija zdravih životnih stilova, edukacija pravilne ishrane i svakodnevne fizičke aktivnosti u prevenciji i lečenju gojaznosti", kaže za B92, prim. dr Snežana Lešović - rukovodilac programa Čigota.
Fizičke aktivnosti započinju jednočaovnim jutarnim šetnjama, a nakon tematskih radionica kilogrami se tope vežbama i u bazenu. Iako sve to deluje teško, Boško Petrović kaže da se u društvu sve lakše prebrodi, a on je odlučio da u Čigoti proslavi i svoj 17-ti rođendan.
"Zapravo u početku je mnogo teško da se priviknemo svi, pošto dolazimo svi iz raznih krajeva. Razna kućna vaspitanja i sve je drugačije, ali vremenom kasnije se svi uklopimo, kao jedna celina budemo, zapravo. I onda se tu upoznajemo, pričamo, družimo se. Desi se naravno neka simpatija", objašnjava Boško Petrović iz Čačka.
Treba izbegavati pržena jela, a praktikovati presna, barena i grilovana, kaže nutricionista - dijetetičar u Čigoti. Ali i zdrave namirnice zahtevaju ustaljeni ritam obroka.
"Od osam sati doručak, oko 11 sati neka voćna užina. Oko 2, pola tri recimo ručak. Popodnevna užina negde oko 17 sati, a oko 20 neki, recimo, zadnji termin za večeru. Znači, izbegnućemo krize gladi upravo tim manjim porcijama u toku dana, raspoređenim po manje porcije češće. A ako budemo sve stavili u jedan obrok u toku dana, tako dolazi do gojenja, usporava se metabolizam i sve ono loše se povlači jedno za drugim", rekla je za B92 Olivera Milošević, nutricionista dijetetičar "Čigota" Zlatibor.
A kada se ne vodi računa ne samo o količini, već i pravim kombinacijama hrane, onda praznični dani mnogima pripadnu vrlo teško. U svemu treba biti umeren, a čak i lagana šetnja može biti delotvorna fizička aktivnost, nakon obroka.
