Izvor: B92, 15.Okt.2014, 08:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija: Infektivna klinika spremna za ebolu
Odeljenje za izolaciju Infektivne klinike u Beogradu potpuno je spremno da prihvati osobu za koju bi se posumnjalo da ima ebolu.
Odeljenje koje se prostire na dva sprata, sa belim pločicama na zidovima i podovima i novim krevetima, otvoreno je 2006. godine. Postoji posebni ulaz na koji bi ušao eventualno zaraženi, kojim se ne stiže direktno u odeljenja nego se prolazi kroz sanitarni propusnik, pa se potom bolesnik smešta u odgovarajuću sobu.
– Teoretski i u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << može da se pojavi ebola i, naravno, da smo spremni da u slučaju njene pojave postupamo po procedurama koje je odredila Svetska zdravstvena organizacija – kaže za „Politiku” direktor Infektivne klinike, ali i predsednik Republičke komisije za zarazne bolesti profesor dr Mijomir Pelemiš, koji je ekipi „Politike” juče pokazao kako izgleda odeljenje izolacije.
Putnik koji stigne iz zemlje u kojoj ima ebole, ako nema nikakve simptome, stavlja se pod sanitarni nadzor, nalazi se kod svoje kuće i ukoliko primeti neke simptome javlja se telefonom nadležnom epidemiologu, kaže dr Pelemiš.
– Prvi simptomi su pojava temperature, malaksalost, bolovi u trbuhu, povraćanje ili proliv. Osoba se javlja telefonom epidemiologu, a on poziva Hitnu pomoć, nadležnu za region u kojem se ova osoba nalazi i obaveštava odgovarajuću infektivnu kliniku. U karantin stavljamo ljude koji su došli iz zemlje u kojoj ima ebole i bili su u kontaktu sa obolelima, ali nemaju nikakve simptome bolesti. To su zdravi ljudi, kaže dr Pelemiš, dodajući da će javnost veoma brzo biti obavešteni o objektu koji će biti određen za ovu namenu.
– Ebola se prenosi putem krvi, telesnim tečnostima i intimnim kontaktom. Kapljičnim putem može da se prenese samo u bliskom kontaktu, znači može da se zarazi osoba koja neguje obolelog ukoliko se propisno ne zaštiti – kaže dr Pelemiš.
Odeljenje raspolaže sa 20 postelja, ali po potrebi, taj se broj može i povećati. Sobe imaju zasebno kupatilo i tuš kabinu. Tu su paketi sa posteljinom za jednokratnu upotrebu, ali i zaštitni skafanderi.
– Skafandera imamo više nego dovoljno. Prvo se oblači platneni skafander od kepera, sa duplim rajsferšlusom, a preko njega se navlači mantil za jednokratnu upotrebu, a zatim gumena kecelja. Zatim se stavlja klasična, zelena maska, a preko nje posebna maska, koja filtrira udahnuti vazduh. Na oči se stavljaju naočare, koje prianjaju skroz na lice. Na glavu ide još i kapuljača od skafandera, pa preko nje klasična, zelena kapa za glavu i tek preko toga, plastični, zeleni vizir. Naravno, tu su i posebne rukavice – pokazuje dr Pelemiš, dodajući da će već u toku ove nedelje stići dodatna zaštitna oprema uključujući i specijalne maske sa filterom koje se na bacaju, već se samo menja uložak.
Kako se kroz toliko slojeva uopšte vidi bolesnik?
– Glava se savije pod određenim uglom i gleda se kroz vizir. Najnormalnije se radi, a pri tome ste zaštićeni od eventualnog prskanja krvi – navodi naš sagovornik
„Generalnu probu” Odeljenje za izolaciju zbog ebole je imalo pre mesec dana: ovde je 9. septembra medicinska sestra koja je radila u jednoj bolnici u kojoj je bilo obolelih od ebole, hospitalizovana i deset dana je boravila u ovom odeljenju, dok iz referentne laboratorije u Hamburgu nije stigla potvrda da nema ebolu. Sa njom su sve vreme, do stizanja ove potvrde, u izolaciji bili i jedan lekar i medicinska sestra. Procedura je detaljno određena.
– Prilikom ulaska u Srbiju, putnik koji je stigao iz zemlje u kojoj je epidemija ebole, već na aerodromu razgovara sa sanitarnim inspektorom koji ako posumnja na mogućnost da je osoba inficirana, uzima podatke i poziva epidemiologa koji nastavlja proveru. Za svaki region određeno je iz koje zdravstvene ustanove se šalje vozilo Hitne pomoći, posebno opremljeno i sa ekipom u odgovarajućim zaštitnim odelima. Osoba za koju se sumnja da je obolela direktno ulazi u kola Hitne pomoći i prevozi se u najbližu infektivnu kliniku u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, koje su za to određene. Epidemiolog to prethodno najavljuje i pacijent ne ide u ambulantnu, nego direktno na poseban ulaz Odeljenja za izolaciju – objašnjava dr Pelemiš.
Tog trenutka pacijenta preuzima dežurna ekipa.
– Specijalista koji ga primi ostaje sa njim u izolaciji dok se ne dokaže ima li bolesti ili ne. Svi infektolozi ovde su obučeni da leče i hemoragijske groznice. Dolazi nam pacijent sumnjiv na ebolu i procedura je poznata, kao i lečenje. Uzeće mu se krv za osnovne laboratorijske analize. Ovde se nalazi i mobilni rentgen i ultrazvuk i takav pacijent neće dolaziti u dodir ni sa kim – kaže dr Pelemiš.
On objašnjava da iako ebolu nikada nismo imali u Srbiji, veći broj lekara je imao iskustva sa nekom od hemoragijskih groznica: sa kongo-krimskom 2001. godine, sa denga groznicom pre mesec i po dana, a sa žutom groznicom pre desetak godina, mišjom groznicom – hemoragijskom groznicom sa bubrežnim sindromom, nebrojano puta.
Zašto se laboratorijski materijal sumnjivih osoba mora slati u Hamburg?
– Zato što bi za nas bilo veoma skupo da se prave laboratorije za dokazivanje tako retkih infekcija koje se kod nas ne javljaju, a možda ih neće ni biti – odgovara naš sagovornik.
Izvor: Politika.rs
